Najpoznatijeg apatinskog majstora izrade drvenih čamca Marka Bokana (82), konstruktor nekad poznatog čamca „Apatinca“, pozvao direktor jedinstvenog Muzeja Dunava u nemačkom gradu Ulmu, Kristijana Glas, da izloži modele plovila od 18. do 20. veka u okviru evropske centralne proslave Dana Dunava.Njegovi modeli čamaca i ostalih plovila sada krase najpoznatiji muzej o Dunavu u Evropi.Marko će modele starih čamaca pokloniti Muzeju.
U svojoj brodotesarskoj karijeri, ovaj vremešni ali vitalni Apatinac, napravio je na stotine čamaca, barki, laptaša i drvarica, radeći u Ribarskoj centrali i u svojoj radionici kraj Dunava, iz koje i danas izlazi poneki drveni čamac.
-Velika je čast što su me pozvali iz Muzeja Dunava, poznatog po eksponatima vezanim za ovu reku. Izložiću sedam tipova drvenih čamaca od laptaša, tikvara do drvarica, dužine od dva do tri metra, koje sam pravio kako bi sačuvao sećanje ne nekdašnji život ribara na Dunavu. Uz to sam pripremio kratak tekst opisujući namenu i značaj svakog plovila. Zanat sam učio od straih apatinskih Nemaca koji su bili vrsni šoperi poznati kako u eks Jugi tako i svim podunavskim zemljama od 18. do 20 veka, kaže Marko, koji je u svojoj brodotesarskoj karijeri napravi stotine čamaca.
Marko sa ponosom podseća na šezdesete godine prošlog veka, kada je smišljao bravure oko izrade što boljeg čamca za tadašnje nove „lamine“ motore, kada je konstruisao tada najpoznatiji drveni čamac koji je poznat kao „Apatinac“.
-Kada su se pojavili „lamovi“ motori, zbog zaobljenog trupa (švancovanog) tada standardni čamci (čikla), nisu mogli da ga koriste. Došao sam na ideju da zadnji trup čamca izravnam i ugradim dasku za motor, priseća se Marko, tada jednostavnog ali spasonosnog rešenja, zbog kojeg su po čamce „Apatince“ dolazili kupci iz svih krajeva eks Juge. Sa setom Marko se priseća vremena, kada je šoperska radionica Ribarske centrale bila najveći pogon za izradu drvenih plovila u bivšoj državi i šire. Kaže, da su apatinski graditelji, šoperi, bili su poznati u prošlom veku po brojnim rešenjima i kvalitetu plovila koja su se koristila u ribarstvu. – Čikle se više ne izrađuju, kao ni laptaši, za čije je pokretanje bilo potrebno najmanje tri ribara za veslima, sve je manje drvenih čamaca na vodi, sa setom priča Marko.
Prvak u narodnom veslanju
Na takmičenjima u narodnom veslanju drvenim čamcima dvojcima, Marko iako vremešan, sa sinom Brankom, svake godine pobeđuje, među takmičarima koji mu mogu biti unuci.- Izgradio sam čamac specijalno za takmičenje u narodnom veslanju koji je lagan i seče vodu kao britva, šeretski se smeje Marko, objašnjavajući da su mu najdraži trenuci bili kada je svaki svoj čamac sa kupcima u „Šaranu“ špricerom, ljutim paprikašima i tamburašima, proslavljao.
Izvor: Radio Dunav
