Maslina

Maslina sadrži oko 30% masti (koja se, ceđena, prodaje kao maslinovo ulje), od čega 75% čini mononezasićene masne kiseline, oleinska kiselina, koja utiče na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Maslina, maslinka, maslica, uljica, uljenika ili oliva (lat. Olea europaea) je vrsta niskog drveta koja potiče iz istočnog Mediterana i pripada istoimenoj familiji.

Plodovi-masline-siroka-slika

Masline sadrže i aktivne biljne materije, polifenole i flavonoide, koje imaju protivupalno dejstvo, tako da pomažu u zaštiti krvnih sudova od upala, ali pomažu i protiv simptoma reume, artritisa, kao i astme. Od lista masline priprema se čaj koji pomaže kod upala i tegoba funkcionisanja urinarnog trakta.
Da bi se dobre osobine masnoća koje sadrži maslina sačuvale u najvećoj meri, neophodno je da maslinovo ulje bude ceđeno pod presom, tzv. “hladno ceđenje”, bez zagrevanja ili rafinisanja koje se obično primenjuju prilikom industrijske proizvodnje ulja. 
Maslinovo ulje je jedan od glavnih sastojaka tradicionalnim mešavina za čišćenje jetre i žuči. Narodna medicina preporučuje da se pije kašika maslinovog ulja pomešana sa sokom od limuna, ujutru, našte srca, što može da pomogne da se rastvore već nastali žučni kamenovi, kao i da se očiste zapušeni fini kanali u jetri.

Da bi se od maslinovog ulje dobile sve njegove dobrobiti, najbolje je koristiti organsko, hladno ceđeno maslinovo ulje, jer jedino ono u najvećoj meri čuva sve korisne osobine koje imaju prirodne masnoće sadržane u maslini.
Maslinovo ulje je najbolje ne koristiti za kuvanje i prženje, već ga dodavati u salatu, ili u jelo, nakon što je ono već skuvano (pripremljeno). 

Piše: Vanja

Be the first to comment

Leave a Reply