Ako hoćete da smršate, osim vremena provedenog u vežbanju, veoma je važno i šta jedete. A da postignete najbolje rezultate, treba da smanjite količinu ugljenih hidrata (šećera), a ne masti, tvrdi novo istraživanje Univerziteta Harvard.
Istraživanje koje je obuhvatilo preko 68000 pacijenata Harvardove bolnice i Ženske bolnice Brigam, jednom delu ispitanika je prepisalo dijete sa malom količinom masti, a drugom delu dijete sa malom količinom ugljenih hidrata. Utvrđeno je da su dijete sa malom količinim ugljenih hidrata znatno bolje za mršavljenje nego dijete sa malom količinom masti. Učesnici eksperimenta koje su praktikovale dijetu sa malom količinom ugljenih hidrata izgubili su u proseku 1,2 kg više nego učesnici koje su praktikovale dijete sa malom količinom masti (prosečan gubitak po osobi u obe grupe iznosio je oko 2,7 kg).
Ovo nije jedino proučavanje koje tvrdi tako nešto, ali ova najnovija studija jasno potvrđuje sledeće: ako hoćete da smršate, treba da smanjite količinu hleba, testenina, slatkiša – a ne maslinovog ili kokosovog ulja. Još jedno skorašnje proučavanje je pokazalo da su osobe koje su konzumirale manje od 40g ugljenih hidrata dnevno (što je drastična redukcija u odnosu na uobičajenu ishranu) smršale oko 3,6 kg više od onih koje su praktikovali dijetu sa malo masti.
A još neka novija proučavanja ukazuju je ishrana sa mnogo ugljenih hidrata, a ne ishrana sa mnogo zasićenih masti, pravi krivac za srčana oboljenja.
U svakom slučaju, dobro je imati na umu: ako hoćete da efikasnije smršate, stavite naglasak u ishrani na povrće (zeleniš), kvalitetne masti i kvalitetne proteine.
Nisu ni sve masti iste, pa čisto da se podsetimo šta nutricionisti smatraju “kvalitetnim mastima”
Nezasićene masti: sadrže antioksidanse, omega 6 i omega 3 masne kiseline koje doprinose imunitetu i kardiovaskularnom zdravlju. U njihove izvore spadaju: maslinovo ulje, hladno ceđena ulja bundeve, susama, konoplje i sl. kao i većina orašastih plodova – orasi, bademi, lešnici, kikiriki i sl.
Rafinisana ulja (poput rafinisanog suncokretovog ulja koje je u najširoj upotrebi) nisu preporučljiva.
Zasićene masti: skorašnja istraživanja ukazuju da zasićene masnoće koje nalazimo u mleku, siru, puteru nisu tako štetne kao što se ranije smatralo. Posebno mesto među zasićenim mastima zauzima kokosovo ulje, za koje su skorašnja istraživanja pokazala da u stvari podiže nivo dobrog holesterola.
Naravno, u svemu treba imati meru, pa i konzumaciji kvalitetnih masti. Za sastavljanje konkretnog jelovnika najbolje je potražiti uputstva kvalifikovanog nutricioniste.
Preuzeto: Zdravahrana.com
