Naša svakodnevna ishrana zahteva i mast, ali u odgovarajućoj količini, jer se višak masti uorganizmu slaže kao rezerva u obliku sala. Od masti telo dobija energiju i neke važne vitamine (vitamin A i vitamin D), one sadrže esencijalne masne kiselina, čuvaju našu kožu, i veoma su potrebne vitaminima koji se tope u njima (vitamin E, vitamin A, vitamin D i vitamin K). U ishrani treba koristiti masti i biljnog i životinjskog porekla. Mast biljnog i životinjskog porekla se razlikuju. Masti se dele i na dobre i loše masti, pa sa njima treba pametno balansirati. Ljudsko telo zahteva 10% ukupnih kalorija koje dolaze iz masti. Preporučuje seda odrasle osobe unose između 20-35% svojih kalorija iz masti.
Masti i ulja sadrže visok nivo kalorija. Po jednom gramu masti imamo 9 kalorija, dok jedan gram ugljenih hidrata broji 4 kalorije. Odrastao čovek za obavljanje uobičajenih aktivnosti treba od 2000 do 2200 kalorija dnevno. Ako od te vrednosti uzmemo 20-35% dobijamo 400 do 700 kalorija, a to je između 45 do 85 grama masti.
Veoma je važno da vodimo računa o vrsti masti koje koristimo. Znamo da postoje zasićene, mononezasićene, polinezasićene i takozvane trans masti. Zasićene i trans masti spadaju uloše, a nezasićene su uglavnom dobre. Pod dobre masti podrazumevamo da one umanjuju rizik od povišenog nivoa holesterola u krvi, nastanka ateroskleroze, tromboze, infarkta i drugih kardiovaskularnih oboljenja, za razliku od loših masti koje imaju negativan uticaj na kardiovaskularni sistem.
Vrste masti i namirnice u kojima se nalaze
| Vrsta masti | Namirnice | Opis |
| Zasićene | masti životinjskog porekla (meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja, morski plodovi) | loše |
| Polinezasićene | riblje ulje, neke vrste biljnih ulja (sojino, suncokretovo, kukuruzno, susamovo) | dobre |
| Mononezasićene | maslinovo ulje, ulje uljane repice, orašasti podovi, kikiriki, avocado, sve vrste semenki (laneno seme, suncokretovo seme, seme bundeve…) | dobre |
| Trans (prelazne) | hidrogenizovane biljne masti nastale od polinezasićenih masti. Karakterističan primer za trans masti je margarin, zatim pečeno masno lisnato testo, pomfrit, krofne i druga hrana pržena u fritezi… | loše (lošije od zasićenih masti) |
Piše: Mirjana Đerić
