Švedska je, izgleda, postala prva nacija koja je zvanično odustala od dogme o ishrani sa malom količinom masti, koje se još uvek drže SAD i većina evropskih zemalja.
Nezavisni komitet sastavljen od švedskih lekara i zdravstvenih stručnjaka došao je do zaključka da je ishrana sa malo masti a mnogo ugljenih hidrata pogrešna. Umesto toga, švedski zdravstveni eksperti sada preporučuje ishranu sa mnogo masti a malo ugljenih hidrata (High Fat, Low Carb, ili HFLC, kako se može naći na internetu). Švedska istraživačka grupa, poznata pod nazivom Švedski savet za procenu zdravstvene tehnologije (Swedish Council on Health Technology Assessment) pažljivo je proučio i procenio na desetine hiljada istraživanja o toj temi, objavljenih do 31. maja 2013. Zaključak je bio da je preporučena ishrana sa malo masti zapravo zdravstveni mit, što potvrđuje ono što neke novije i još uvek ne zvanično prihvaćene teorije o ishrani tvrde.
Tako da sada u švedskoj štampi možete naći članke koji, na primer, iznose sledeće stvari: “Puter, maslinovo ulje, pavlaka i slanina nisu štetne namirnice. Upravo suprotno. Mast je najbolja za one koji hoće da smršaju. A ne postoji povezanost između visokog unosa masti i kardiovaskularnih oboljenja”. Ovo su prilično smele tvrdnje koje se, zasad, značajno razlikuju od onog što je zvanično prihvaćeno. Profesor Frederik Nistrom, jedan od članova Komiteta, koji je učestovao u istraživanju, izjavio je sledeće: “Kad smo uporedili sve nedavno objavljene naučne studije, rezultat je bio neosporan: naš duboko ukorenjeni strah od masti je potpuno neosnovan. Čovek se ne goji od masnih namirnica, baš kao što niko ne dobija arteriosklerozu od kalcijuma niti pozeleni od zelenog lisnatog povrća”.
Prema ovim istraživačima, upravo je obrnuto: ugljeni hidrati su direktno odgovorni za porast nivoa šećera u krvi i doprinose gojenju. Za razliku od masti, ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi što dovodi do preterane proizvodnje insulina, povećane količine triglicerida u krvi i na kraju, dijabetesa. Dakle, ono što čini ljude gojaznim nisu masti, kao što se uobičajeno veruje, već ugljeni hidrati.
Popularni švedski lekar dr Andreas Endfelt, na svom blogu DietDoctor.com, piše: “Dugo je zdravstveni sistem savetovao da se izbegavaju masti, a posebno zasićene masti. Ovaj novi izveštaj švedskih istraživača potpuno preokreće stvari, pa preporučuje ishranu sa malo ugljenih hidrata a mnogo masti kao najefikasnije oružje protiv gojaznosti”.
Profesor Nistrom kaže da bi ljudi trebalo da počnu da odbacuju sve preporuke za ishranu sa mnogo ugljenih hidrata koje su se ponavljale godinama i da umesto toga jedu više masti. On takođe veruje da je zvanična medicina učinila medveđu uslugu javnosti time što je za glavni uzrok gojaznosti proglašavala nedostatak kretanja, što jeste jedan od uzroka, ali je samo mali deo celokupne slike. “Ta besmislica je učinila da ljudi koji imaju problema sa težinom loše misle o sebi, kao da su neka vrsta nižih karaktera. Za mnoge ljude veći unos masti znači da se osećaju siti, ostanu siti duže vremena i nemaju potrebu da jedu svakih pet minuta. Sa druge strane, niko neće biti sit nakon što popije koka-kolu, ili pojede jogurt bez imalo masti sa voćem, pun šećera. Sigurno je da je kretanje i vežbanje sjajno u mnogim pogledima, ali ono što zaista dovodi do gojaznosti je ishrana”, napisao je dr Nistrom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
