Med

Med napada bakterije sa više strana i ne stvara rezistentne sojeve, potvrdila je vođa istraživanja, prof. Suzan Mešvic. Po njenim rečima, med koristi niz “oružja” uključujući polifenole, hidrogen (vodonik-peroksid) i efekat osmoze. Med je višestrani borac protiv infekcija, koji koristi razne načine d ubije bakterije. 
Jedan od načina na koji med uništava bakterije je osmotski efekat. On potiče od velike koncentracije šećera. U dodiru sa bakterijama, med izvvlači vodu iz njihovih ćelija, dehidrira ih i ubija.

images (1)
Med takođe sprečava stvaranje biofilmova. Biofilm je tanki sluzavi prekrivač sastavljen od kolonije bakterija, koje se međusobno podržavaju I “hrane” bolest. Med sprečava formiranje tih biofilmova tako što prekida međusobnu komunikaciju bakterija. Na taj način, med smanjuje sposobnost bakterija za preživljavanje. Bez tog načina komunikacije, bakterije ne mogu da luče toksine koji povećavaju njihovu sposobnost da izazivaju bolesti. 

Zapravo, med je tako moćan u uništavanju bakterija da bi trebalo da bude prvo sredstvo da se leči neka bakterijska bolest. Lekari bi prvo trebalo da prepišu med, a prepisivanje antibiotika bi trebalo da bude “alternativna” terapija, odnosno krajnje sredstvo. Med je moćniji zato što sprečava stvaranje bakterija rezistentnih na antibiotike. Istraživači su posebno proučili njegovo dejstvo protiv ešerihije koli, stafilokokusa aureusa, pseudomonasa augeriose (koji izazivaju neke od najupornijih infekcija) kao drugih sojeva.

Za razliku od ovoga, podsećamo, antibiotici “gađaju” samo osnovni proces rasta bakterija, što omogućava bakterijama da se tokom vremena prilagode i postanu rezistentne.  
Interesantno je da med nije samo antibakterijski: utvrđeno je da ima i antivirusna i antigljivična svojstva. Ta svojstva ga čine moćnijim od konvencionalnih antibiotika. Med može da “napadne” i neprimećene gljivične infekcije koje leže u korenu nekih oboljenja koja se teško leče ili stalno ponavljaju. 

Piše: Vanja

Be the first to comment

Leave a Reply