Odavno je poznato da se meditacijom može smanjiti stres, a povećati osećaj spokoja i uravnoteženosti. Najnovije istraživanje, u koje se uključio i jedan nobelovac, pokazuje da pozitivne promene koje donosi meditacija mogu da stignu čak i do nivoa ćelija imunog sistema.
Što se tiče subjektivnog osećanja pojedinca, poznato je odavno da meditacija donosi osećaj opuštanja i rasterećenja i doprinosi povećanju osećaja lične sreće. Naravno da su naučnici bili zainteresovani da provere da li je ovo čisto subjektivni osećaj, ili se zaista nešto menja na opipljivom, fizičkom nivou. Pionir ovih proučavanja, dr Herbert Benson sa Harvarda, dugogodišnjim proučavanjima i egzaktnim merenjima pokazao je da meditacija smanjuje potrošnju kiseonika, smiruje i usporava rad srca, rad pluća, snižava krvni pritisak, povećava intenzitet alfa, teta, i delta moždanih talasa – što je sve suprotno od fizioloških promena koje se dešavaju prilikom stresa. Korak dalje otišli su istraživači sa Univerzitetske klinike u Bostonu, Helcl i Lazar, koji su metodom magnetne rezonantne tomografije, snimcima mozga, potvrdili da subjektivnom osećanju poboljšanja, boljeg raspoloženja i veće energije o kom ispitanici izveštavaju odgovara i objektivno povećanje gustine sive moždane mase, koje ukazuje na obnavljanje stresom pogođenih oblasti: neuroni koji su se bili “skupili“ ponovo postaju očigledno veći i po svoj prilici formiraju nove nervne završetke, dok u hipokampustu, delu mozga važnom za učenje i pamćenje, nastaju čak i nove nervne ćelije. Sve to zajedno daje spektakularan zaključak da se izgubljena kognitivna sposobnost obnavlja, odnosno da meditacija uspešno leči stres.
Bolje pamćenje, više saosećanja
Ovaj rezultat potvrdili su istraživači sa Univerziteta Masačusets, koji su takođe snimali promene na mozgu koje se dešavaju kod osoba koje su svakodnevno praktikovale meditaciju. Zaključak je bio sledeći: ispitanici koji su meditirali u proseku 27 minuta dnevno, izjavili su da osećaju znatno poboljšanje u poređenju sa onima koji nisu meditirali, a naučnici su to mogli i da izmere. Ono što je bitno je da su kod ispitanika koji su meditirali snimci magnetnom rezonancom pokazali veću gustinu u delovima mozga povezanim s pamćenjem, samosvešću i saosećanjem, kao i manju gustinu u delu mozga povezanim sa stresom. Do takvih promena nije došlo kod ispitanika koji nisu učestvovali u programu meditacije.
Meditacija štiti i imunitet
Još jedan korak dalje otišli su istraživači Univerziteta Kalifornija i Univerziteta San Francisko, koji su pokazali da su promene koje se dešavaju tokom meditacije povezane sa većom aktivnošću telomeraze, enzima koji je važan za dugoročno zdravlje ćelija u organizmu.
“Utvrdili smo da meditacija podstiče pozitivne psihološke promene i da su oni koji su pokazali najveće promene na bolje, mereno psihološkim merilime, imali i najviše nivoe telomeraze”, izjavio je istraživač Kliford Saron. Telomeraza, sa svoje strane, aktivno deluje na ćelije imunog sistema, poboljšavajući njihov rad i produžavajući im vek.
Vođa projekta, dr Tonia Džejkobs, konstatovala je da je ovo prvi rad koji je utvrdio egzaktnu vezu između psiholoških promena i aktivnosti telomeraze. Interesantno je da je koautor ovog rada bila Elizabet Blekbern, profesorka biologije i fiziologije, koja je 2009. godine dobila Nobelovu nagradu upravo za otkriće telomera i enzima telomeraze. (Telomeri su završeci hromozoma koji štite gene od propadanja; oni sprečavaju da se ćelijski hromozomi spajaju jedni sa drugima ili da se drugačije urede, što su abnormalnosti koje mogu da dovedu do pojave raka.) Istraživanje je objavljeno u časopisu Psychoneuroendocrinology.
Psihološke dobrobiti
Među dobre stvari koje je meditacija donela grupi ispitanika koja je poslužila za ovo ispitivanje bile su i sledeće psihološke dobrobiti: bolja kontrola nad svojim životom i okruženjem, pažljivost i svesnost (sposobnost da se posmatra sopstveno iskustvo a da se ne reaguje na njega), osećaj da život ima svrhu (opažanje sopstvenog života kao značajnog, vrednog življenja i usklađenog sa dugoročnim ciljevima i višim vrednostima). Pored ovoga, ispitanici su pokzali smanjenje svih neuroza, odnosno negativne emocionalnosti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
