Duhovna, ali i zdravstvena korist od meditacije, koju nauka sve više potvrđuje, postaje vrednost za sve više ljudi na Zapadu i u celom svetu uopšte. U preko 1500 različitih studija počev od 1930. godine, istraživanja su jasno pokazala da je meditacija višestruko korisna po zdravlje čoveka
Prema Herbertu Bensonu, doktoru sa Harvarda, pokazalo se da meditacija smanjuje potrošnju kiseonika, smiruje i usporava rad srca, rad pluća, snižava krvni pritisak, povećava intezitet alfa, teta, i delta moždanih talasa – što je sve suprotno od fizioloških promena koje se dešavaju prilikom stresa. A znamo da je stres u današnjem dobu jedan od najvećih neprijatelja zdravlja i uzročnika mnogih bolesti ljudi u celom svetu. U Engleskoj lekari svojim pacijentima prepisuju meditaciju na recept, a državni zdravstveni sistem pokriva troškove obuke.
Prevencija srčanih oboljenja
Nacionalni institut za zdravlje federalne dražave Ajova u SAD izdvaja velike donacije za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja uz pomoć meditacije, jer se ona pokazala efikasna koliko i neki farmakološki pristupi, a nema nikakvih štetnih propratnih pojava za ljudski organizam. Meditacija je doživela svoju primenu i u zvaničnom obrazovnom sistemu, kako u okviru osnovnog obrazovanja tako i na višim nivoima obrazovanja. Neka istraživanja su pokazala da je primena meditacije uticala na smanjenje nasilja u školi, na smanjenje zdravstvenih problema, na povećanje koncentracije, pamćenja i saznajnih funkcija. Nedavna istraživanja su takođe pokazala da meditacija može korisno da utiče i na povećanje sreće kod čoveka i u skladu sa tim na pozitivniju percepciju sveta oko nas i u nama.
Osvežava kao san – ali svestan
Što se konkretnih tehnika meditacije tiče, postoji veliki broj varijanti praktikovanja i vežbanja, ali kod većine je suština odvajanju pažnje od spoljašnjeg sveta i njenom usmeravanju ka unutrašnjem prostoru psihe. Meditacija, klinički dokazano, deluje blagotvorno na telo, zdravlje i um, kroz proces opuštanja i odvajanja od spoljnih nadražaja, čime se odmaraju telo, um i duša, slično kao kod spavanja, ali sa jednom bitnom razlikom: u meditaciji se to stanje postiže i održava na svestan način. Kada bismo iz ovog relaksiranog stanja donosili odluke i razmišljali, verovatno je da bismo mnogo bolje funkcionisali u svakodnevnom životu.
Meditacija je stara koliko i ljudsko društvo i uglavnom se vezuje za kulture Istoka, odnosno pre svega za kinesku i indijsku civilizaciju. Prema našim današnjim saznanjima, tehnike i vežbe meditacije su se praktikovala i pre početaka pisane istorije, tako da shvatanja ko ih je i kako razvio moraju da se smatraju delom legende.
Preuzeto: Zdravahrana.com
