Istraživači Univerziteta Kalifornija iz Los Anđelesa su dokazali da jednostavan program meditacije smanjuje osećaj usamljenosti kod starijih osoba. A to nije sve: isti program smanjio je i ekspresiju gena koji izazivaju upale, i time dokazao da direktno poboljšava zdravlje.
Mnogi stariji ljudi provode poslednje godine sami. Supružnici im umru a deca se raziđu. Međutim, usamljenost je više od toga da je kuća tiha i da se nema društva. Tokom vremena, usamljenost ne samo da narušava psihu, već može imati i ozbiljan uticaj na fizičko telo. Ustanovljeno je da je osećaj usamljenosti povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, Alchajmerove bolesti, depresije, pa čak i prerane smrti. Razvoj efikasnih tretmana da se smanji osećaj usamljenosti kod starijih osoba je od suštinske važnost, ali su raniji napori imali ograničen uspeh.
Obuka da se bude “sada i ovde”
Istraživači Univerziteta Kalifornija nasumično su izabrali odrasle osobe u dobu između 55 i 85 godina, i oni su dodeljeni ili grupi koja je vežbala meditaciju i razvoj pažnje (prisutnost) ili kontrolnoj grupi koja nije meditirala. Svi ispitanici su na početku i na kraju proučavanja ispitani koristeći utvrđenu test za merenje usamljenosti. Takođe su uzeti uzorci krci na početku i kraju eksperimenta kako bi se izmerila ekspresija gena i nivoi upale.
Meditanti su pohađali sastanke jednom nedeljno u trajanju od dva sata na kojima su naučili tehnike pažnje, uključujući svesnost i tehnike disanja. Takođe su praktikovali meditaciju 30 minuta svakog dana kod kuće, a pohađali su i jednokratni trening/povlačenje u trajanju od dva dana.
Na kraju eksperimenta, učesnici eksperimenta koji su meditirali su saopštili da imaju subjektivno manji osećaj usamljenosti, dok je analiza krvi pokazala značajno smanjenje ekspresije gena povezanih sa upalama! Taj program razvoja pažnje je, dakle, smanjio i gensku ekspresiju i proteinske markere upale, uključujući i C-reaktivni protein (koji pokazuje rizik od srčanih oboljenja).
Upala je prirodna komponenta imunog sistema i može da pomogne da se telo izbori sa nizom napada, od infekcija pa do povreda izazvanih udarcima. Međutim, medicina danas zna da je hronična upala primarni faktor u patologiji mnogih bolesti i psiholoških poremećaja.
Prvi dokaz koji povezuje psihu i gene
“Iako je ovaj uzorak bio mali, rezultati su veoma ohrabrujući”, izjavio je autor istraživanja, dr Majkl Irvin, profesor psihijatrije na Semelovom institutu za neurologiju i ljudsko ponašanje Univerziteta Kalifornija. “Ono je još jedan u nizu istraživanja koja pokazuju stvarne dobrobiti od raznih meditativnih tehnika, uključujući i taj či i jogu. Naš rad predstavlja prvi dokaz koji pokazuje da psihološki pristup koji smanjuje osećaj usamljenosti takođe smanjuje ekspresiju proinflamatornih gena”, rekao je Kol. “Ukoliko ovo potvrde i dalje istraživanja, program razvoja pažnje (prisutnosti) mogao bi da postane vredno oruđe da se poboljša kvalitet života mnogih starijih ljudi”.
Dokazi se umnožavaju
Autor ovog istraživanja, dr Kol, napomenuo je i da je sve više dokaza koji pokazuju dobrobiti od meditativnih praksi. Samo mesec dana pre ovog istraživanja, dr Helena Lavrecki, prof. psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija, objavila je proučavanje koja pokazuje da jedan oblik jogičke meditacije koji uključuje pojanje takođe doprineo smanjenju ekspresije inflamatornih gena, kao i nivoa stresa, među pojedincima koji su brinuli o pacijentima obolelim od Alchajmerove bolesti.
“Ova proučavanja počinju da pomeraju ograničeno poimanje da su um i genom samo neodređeno povezani, kao i da utvrđuju jednostavne prakse koje može da koristi pojedinac da poboljša svoje zdravlje”, izjavio je dr Irvin.
Preuzeto: Zdravahrana.com
