Opis
Meksička kraljevska zmija – Ova prelepa i raznobojna zmija se može naći u centralnom Meksiku. U Poslednjih petnaest godina postala je vrlo popularna u prodavnicama reptila. Iako ih taksonomija više ne deli na podvrste, hobisti i dalje razlikuju nekoliko faza:
– „Meksičkom fazom“ hobisti nazivaju San Luis Potosi kraljevsku zmiju. To je često siva zmija sa crno oivičenim karmin šarama.
– „Greeri faza“ , takođe poznata među herpentolozima kao Durango planinska kraljevska zmija. Ima svetlo sivu osnovnu boju, a prevoji mogu biti crni ili uglavnom crni sa crvenim tačkama.
– Termin „leonska ili Novi Leon faza“ hobisti koriste da opišu zmije sa bojom kajsije kao osnovnom bojom, ili preplanulom bojom, ili s bojom jelenske kože i narandžastim prevojima sa uskim crnim ivicama.
– „Thayeri faza“ karakteriše zmije najrazličitijih boja koje se kreću od crnih, crvenih i belih (ponekad žućkastih) prstenastih šara (kao kod mlečne zmije) s jedne strane do zmija koje imaju vrlo redukovane šare, s druge strane.
– Albinizam i melanizam su takođe zabeleženi.
Veličina i životni vek
S obzirom da je reč o malim vrstama, dužina meksičkih kraljevskih zmija je između 66 i 91 cm. Zabeleženi su slučajevi životnog veka zmija u zarobljeništvu od preko 15 godina.
Stanište
Ovo su zmije sa poluaridnih visoravni u Meskičkim državama – Koauile, Duranga, Gvanahuata, Novog Leona, San Luis Potosija, Tamaulipasa, Zakatekasa. Meksičke kraljevske zmije se često mogu naći blizu nazubljenih stena i padina, i u drugim područjima sa izbrazdanim stenama.
Nega u zarobljeništvu
Do pre nekoliko godina, kada su herpentolozi počeli ozbiljno da rade sa ovim malim zmijama, bile su jako retke, pa ih je bilo teško kupiti, a uz to su bile i skupe. Ne radi se o retkoj vrsti, mada s obzirom da Meksiko sada štiti divlje vrste, bilo je teško za odgajivače da obezbede dovoljne zalihe kako bi proizveli što veći broj mladunčadi za američko tržište. Međutim, nakon nekog vremena broj meksičkih kraljevskih zmija je porastao, što je za posledicu imalo pad tržišne cene.
U divljini, ishrana ovih zmija u velikoj meri podrazumeva guštere, iako se zmije u zarobljeništvu najčešće hrane sitnim, prethodno ubijenim glodarima.
Kavez mora biti čist, suv, i mora imati termometar. Trebalo bi obezbediti teperaturu od 30.5°C na toplijem delu i 21-26 °C na hladnijem delu. Ukoliko imate jednu odraslu meksičku kraljevsku zmiju, možete je držati u terarijumu od 56.7 litara, dimenzija 30 x 30 x 61 cm; ukoliko čuvate par ovih zmija, obezbedite im terarijum kapaciteta 75.7 L, dimenzija 30 x 30 x 76 cm. Bebe, koje bi trebalo čuvati zasebno, se mogu držati u mnogo manjim terarijumima.
Meksička kraljevska zmija voli da se skriva, i čini se da se najsigurnije oseća ukoliko joj je dostupna podloga u kojoj može da iskopa jamu, kao i jedna ili dve kutije za skrivanje. Retko će se dobrovoljno penjati. Posuda sa svežom vodom je neophodna, ali ukoliko je Vaša zmija koristi za dugo potapanje, redukujte veličinu posude kako biste predupredili da zmija to često radi. Kada se prepadnu, mogu napasti. Nosite ih pažljivo.
Razmnožavanje
Da bi se pravilno reprodukovale, neophodan im je period hibernacije koji traje od 10 do 12 nedelja. Meksička kraljevska zmija razmnožava se jednom godišnje. Leglo normalno sadrži između četiri i dvanaest jaja. Ženke se razlikuju od mužjaka po užem i kraćem repu. Rep mužjaka je blizu kloake i dugačak je. Polovi se lako mogu prepoznati i po skoku. Mladunci dosta liče na odrasle jedinke.
Ostale zmije sa sličnim potrebama
Slične zmije su sivo-trakaste kraljevske zmije, L. Alterna, ili zapadno teksaška, kao i Keretaro kraljevska zmija, L. Ruthveni, iz severnog Meksika, i takođe spadaju u jake i lepe vrste. Obe ove zmije su otprilike jednake dužine kao meksička kraljevska zmija i mogu se održavati u sličnim uslovima. Mladunci sivo-trakaste kraljevske zmije neće rado prihvatiti ružičaste miševe prvh par puta. Pre kupovine, morate voditi računa o tome da neće sve sivo-trakaste kraljevske zmije da rado jedu dostupan plen.
Preuzeto: Zivotinje.rs
