Mesečarenje je jedan od poremećaja ponašanja tokom spavanja, stručno rečeno parasomnija, kaže doktor Ramin Khatami sa klinike Barmelvejd za nemački portal wireltern.de. Deca između četiri i šest godina često hodaju u snu, procenjuje se da skoro svako treće dete ovog uzrasta ustane iz kreveta jedan ili više puta tokom noći i prošeta unaokolo spavajući. „Mesečarenje je najupečatljiviji poremećaj sna jer dete u tom stanju može obavljati složene zadatke kao što su oblačenje, uzimanje hrane iz frižidera ili otvaranje ulaznih vrata“, kaže Khatami. Predispozicija za to se nasleđuje: “Ako su jedan ili oba roditelja imali ovaj poremećaj kao dete, verovatnoća da će njihovo dete imati isti problem je 7 do 8 puta veća, prema nedavnim studijama”, navodi doktor. Međutim, skoro svi mesečari u detinjstvu gube ovaj poremećaj najkasnije do puberteta, pošto je mozak tada zreo. Samo 2-3 procenta odraslih i dalje hoda u snu. „Međutim, još uvek ne razumemo tačnu pozadinu poremećaja“, kaže Ramin Khatami.
Predisponirana deca se jednostavno bude u fazi dubokog sna, to se uvek dešava u prvoj polovini noći, oko sat ili dva nakon što su zaspala. Okidači mogu biti preveliki pritisak u snu, a samim tim i preintenzivna faza dubokog sna zbog premalo sna prethodne noći, ili zvonjenje sata, buka oko kuče ili želja za odlaskom u toalet.
„Motoričke funkcije su budne, ali druge funkcije mozga još uvek spavaju“, kaže Ramin Khatami. Na ovaj način se čula, svest i pamćenje potpuno isključuju. Decu u ovom stanju je teško ili nemoguće probuditi. Roditelji tada treba da ih puste, jer dete ionako ništa ne primećuje u vezi sa situacijom, niti ga to pogađa.
„Većina dece samo sedi u krevetu otvorenih očiju i zbunjenog izraza lica, vuku posteljinu ili pidžamu, možda govore nešto što ne razumeju, buncaju, i posle nekoliko minuta ponovo zaspte“, kaže doktor Khatami. Mnogo su gore takozvane noćne more, traume, koje se javaljaju u samo dva do pet odsto dece. Otprilike sat ili dva nakon što legnu, prepadnu se glasnim vriskom i pokazuju znake straha kao što su širenje očiju, ubrzano disanje, tahikardija i napeto držanje. Posle otprilike 15 minuta šok je gotov.
Dete mesečar obično ne ugrožav druge, ono samo se može ozbiljno povrediti u tom procesu. Pošto mesečari znaju put oko kuće, oni uporno hodaju pravo napred i ne obraćaju pažnju na stepenice, zatvorena vrata, predmete koji leže okolo ili ivice na stolovima. „Svako ko u porodici ima mesečara koji hoda unaokolo, svakako treba da upotrebi štitnike i sunđere da ublaži opasne ivice na nameštaju i očisti pod od igračaka koje leže okolo, da stavi dušek na pod, zaključa kuću i balkon. vrata, prozore i, sakrije ključ“, savetuje Ramin Khatami.
Krevet na sprat takođe nije opcija za mesečare, jer bi pali i povredili se. Ako kuća ima stepenice, noću na podestu treba postaviti sigurnosnu ogradicu. Mesečaru pomaže i orijentaciono svetlo u sobi ili hodniku. Praktično je i malo zvonce na vratima dečije sobe koje budi roditelje kada dete izađe iz sobe dok ono spava.
Roditelji ne treba da bude svoje dete kada hoda u snu. Ovo može uplašiti dete jer se ne seća da se ikada probudilo i ustalo. „Bolje je polako vraćati dete u krevet laganim pokretima i tihim obraćanjem ili ih posmatrati dok ne pronađu put nazad u krevet sami“, kaže Ramin Khatami. Nakon toga, roditelji takođe mogu da se vrate u krevet, jer mesečno hodanje u istoj noći se skoro nikada ne dešava.
Ako se hodanje u snu javlja samo jednom ili retko, roditelji ne bi trebalo dalje da brinu. Ako se ovo pak ćešće dešava, bolje je pokušati izbeći faktore koji mesečarenje izazivaju. “Često je ustaljeni ritam spavanja dovoljan da bi se ovo izbeglo”. Određeno vreme za spavanje i rituali kao što je čitanje priče za laku noć pomažu deci da se naviknu na ritam dana i noći i da se smire.
