Šta je uopšte taj metaverzum i čemu služi? Saznajte u tekstu.
Koliko je Mark Cukerberg ozbiljan u svojoj nameri da stvori metaverzum najbolje govori činjenica da je u oktobru 2021. godine Facebook promenio ime u Meta, što je bio prvi korak tranzicije ka virtuelnom 3D svetu. Ipak, iako je digitalni svet ove, ali i mnogih drugih kompanija, nešto što će možda biti najatraktivniji proizvod sutrašnjice, utisak je da ljudi koji trenutno rade na njegovom razoju nisu uspešni kada je u pitanju objašnjavanje ovog koncepta prosečnim korisnicima.
“Mislim da je važno da ljudi razumeju šta je nešto, a zaista nisam siguran da vam prosečna osoba može reći šta je metaverzum”, izjavio je nedavno Tim Kuk, izvršni direktor kompanije Apple – a ukoliko se neko razume u marketing, onda je to definitivno tehnološki gigant iz Kupertina – i zaista je tako.
Ukoliko pročitate onlajn diskusije o ovoj temi, vrlo brzo ćete shvatiti da ljudi ideju metaverzuma najčešće shvataju kao mešavinu Second Life i VRChat virtuelnih socijalnih platformi koje su korisnicima dostupne već skoro 20, odnosno osam godina. Iako u ovome ima istine, ovakvi virtuelni prostori i njihova socijalna komponenta su samo jedan deo onoga što sačinjava metaverzum.
U okviru projekta Lančana reakcija, Zoran Tadić, direktor i suvlasnik kompanije ITS42 i programski direktor Tomorrow konferencije – najveće NFT Metaverse i kripto konferencije u Evropi – je na jednostavan način, kroz definiciju i primere, objasnio šta je to metaverzum i šta ova tehnologija može da ponudi.
Šta je metaverzum?
Uprkos tome što ljudi posmatraju metaverzum kao jednu prostu virtuelnu realnost, prava definicija je dosta kompleksnija od toga. Kako objašnjava Tadić, “to je jedan sistem, koji, naravno, uključuje VR, ali ono što ga odvaja od proste virtuelni realnosti na koju je tehnološki svet navikao jeste uključivanje svih naših senzornih osobina – momenti slušanja, dodira, mirisa – u tom virtuelnom prostoru, gde mi možemo da doživimo jedan doživljaj koji je poprilično sličan onome što je naša stvarnost danas”.
Za razliku od prve iteracije interneta u kojoj su korisnici bili samo pasivni posmatrači, Web2 je doneo aspekt interakcije, pa današnji korisnici mogu da kreiraju sopstveni sadržaj, učestvuju u diskusijama, ali i da, na primer, sa lakoćom naruče hranu koja će im biti dostavljena na kućnu adresu. Metaverzum je unapređena verzija onoga što mi već imamo, gde ćemo, kroz primer naručivanja hrane, to raditi u “mnogo realističnijem okruženju, zbog toga ga i zovemo Web3”, tvrdi Zoran.
“Zamisao je definitivno da to bude jedan zdrav spoj između ekonomije sa jedne strane i konzumenata sa druge strane. Intres metaverzuma jeste da se razvija u ekonomskom smislu”, kaže Tadić, navodeći primer prodaje virtuelnih nekretnina. “Vi možete da izradite svoje prodavnice, svoje dućane, a s druge strane imate ljude koji imaju potrebu da u tim prodavnicama kupuju”.
Iako je metaverzum skup različitih tehnologija pomoću kojih će svaki aspekt fizičkog života biti digitalno transformisan u 3D virtuelni svet, njegova definicija nije uklesana u kamenu. “Koncept se menja iz meseca u mesec, i sad već iz godine u godinu. Videćemo na koju stranu će da pretegne i kako će se definisati u svom osnovnom obliku. Za sada, ono što imamo od metaverzuma jeste neki početak, neki uvod u ono što bi trebalo da se desi u budućnosti”, dodaje Tadić.
Naša čula igraju veliku ulogu u metaverzumu
Osećaj dodira, odnosno interakcije sa digitalnim prostorom je nešto što postoji kao ideja već dugi niz godina, što se može videti u mnogim uređajima koje danas koristimo. Najbolji primer toga su gejming kontroleri i pametni telefoni koji u sebi sadrže vibratore kako bi korisniku dali povratnu informaciju o interakciji sa nekim predmetom ili elementom korisničkog interfejsa.
Tehnologije koje se razvijaju za metaverzum će ove povratne informacije podići na viši nivo zahvaljujući rešenjima koja će korisnicima dozvoljavati ne samo da fizički osete dodir, već i da celom površinom dlana osete da u virtuelnoj šaci svog avatara drže neki predmet.
Ipak, čini se da će digitalni mirisi biti najveća revolucija koju će metaverzum u budućnosti uneti u svoj virtuelni svet, a Tadić je na prostom primeru opisao kako će to izgledati: “Vi imate uređaj koji je poput naočara za virtuelnu realnost, koji je opremljen uređaje sa mogućnošću učitavanja određenih mirisa koji su unapred definisani. Imaćete miris limuna, miris jabuke, bilo koji miris koji poželite, a signal kroz metaverzum koji neko želi da vam pusti je digitalni i vi ćete taj miris da osetite kroz opremu koja se nalazi na vama”.
Zašto nam je uopšte potreban miris u virtuelnom svetu? Ponovo se vraćamo na digitalni restoran u metaverzumu – zar ne bi bilo sjajno kada bismo mogli da virtuelno pomirišemo hranu pre nego što je naručimo? Upravo to je i ideja iza ovog koncepta. Naravno, nije samo hrana u pitanju, tu su i pića, parfemi, ali i ambijentalni mirisi koji će biti vrlo značajni pri gledanju filmova ili jednostavnom kretanju kroz metaverzum.
Naravno, ovo je trenutno samo vrlo interesantna ideja. “To je ipak tehnologija koja je i dalje daleko od stvarnosti u ovom momentu. Neki koncepti toga postoje, već su napravljeni, ali to je i dalje daleko od neke široko populacione upotrebe u ovom momentu, tako da verujem da će proći određeni vremenski period pre nego što budemo mogli sve to zajedno da iskusimo u stvarnom svetu”, dodaje Tadić.
Metaverzum: Više od VR-a
Ukoliko vas zanima kako će to izgledati virtuelni odlazak na Bahame, MMA borbe ili kako će funkcionisati digitalna ekonomija u metaverzumu, ne propustite da pogledate treću epizodu Lančane reakcije u kojoj je gostovao Zoran Tadić.
Moda u Metaverzumu
Bilo da su u pitanju društvene mreže ili igre, svi žele da se istaknu i izgrade svoj virtuelni identitet. Upravo je o ovome, ali i o mnogim drugim temama o modi u metaverzumu govorila Aleksandra Marić, profesor i konsultant za luksuzne i modne brendove. Kako izgleda koncept “digitalne mode” i koji su njeni benefiti – saznajte u šestoj epizodi Lančane reakcije.
Ulaganje u rešavanje problema
Šta je startap i kako znati u koji uložiti? Odgovore na ova pitanja dao je Jan Kobler, partner u firmi South Central Ventures. Ukoliko vas zanima gde je Srbija i kako se poredi sa regionom u kontekstu tehnoloških inovacija, ne propustite četvrtu epizodu Lančane reakcije.
Šta je Lančana reakcija
Projekat Lančana reakcija sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu koji je pokrenula Vlada Republike Srbije. Cilj projekta je predstavljanje novih načina poslovanja i razmišljanja koji su podstaknuti digitalizacijom. Na ovaj način, publika ima priliku da se edukuje o blokčejnu, kriptovalutama, NFT-u, Metaverzumu i sličnim konceptima koji kreiraju novu realnost na globalnom i lokalnom nivou.
U svim epizodama Lančane reakcije, vodeći umovi blokčejna na ovim prostorima govore o fenomenima savremenog društva, svom pogledu na industriju, iskustvu kroz koje su prošli i predviđanjima o rastu blokčejn tehnologija i njihovih primena. Takođe, dotaći će se i potencijalnih mana i slabosti industrije, kao i kako najbolji u njoj te probleme rešavaju i daju blokčejnu i kriptu novu dimenziju i primenu.
Jedno je sigurno – neke informacije i činjenice će vas potpuno iznenaditi. Bilo da ste pobornik ili protivnik blokčejna, ili pak ne znate ništa o ovom svetu, Lančana reakcija donosi objektivan presek dešavanja u globalnoj blokčejn zajednici, ali i o inovacijama u našoj zemlji i regionu.
