Neobični satelitski snimci Sahare proširili su se internetom sredinom prošlog meseca, a zbog zelenila koje se na tim fotografijama videlo, ubrzo su usledili apokaliptični naslovi u medijima i brojne mračne prognoze klimatologa. Međutim, meteorolog Nedeljko Todorović ističe da u pitanju nije nikakvo kritično stanje, već su jednostavno biljke, koje su se prilagodile suvim uslovima malo “oživele” posle kiše u tom području.
“Biljni svet se tamo prilagodio tim uslovima. U nekim pustinjama, kao što je Atakama, nema po 10-20 godina ni kapi kiše, pa posle prve kiše i tamo niknu biljke”, kaže Todorović.
U suptropima su temperature, kako dodaje, znatno više nego u tropima, a padavine su takođe znatno ređe u odnosu na ekvatorijalnu zonu.
“Leti, kada ovde budu temperature od 35-40 stepeni, to nije tropska temperatura, već suptropska, a u tropima je ujednačena – maksimalna je od 27 do 32 stepena”, ističe on.
On dodaje da u toj intertropskoj zoni nisu tipični cikloni i jaki vetrovi koji utiču na vreme, već su uobičajeni lokalni pljuskovi koji se u skladu godišnjim dobima pomeraju.
“U letnjem periodu, u odnosu na ekvator, oni se premeste malo severnije”, objašnjava meteorolog, i dodaje da je sada normalno da se zona s kišom pomera malo severnije, a ove godine se pomera oko 5-10 stepena više nego inače.
“Ta tropska zona sa kišom i pljuskovima, uslovila je da južni, periferni delovi Sahare dobiju nešto više kiše nego obično”, objašnjava sagovornik.
Kada se posmara raspodela kiše u Saharskom i Podsaharskom delu, objašnjava, nešto više padavina stiže s zapada sa Atlantika, dok je u centru, blizu Egiptu i Somalije, znatno sušnije.
Da li će biti nekih ekstrema kod nas ove zime?
Govoreći o tome kako su prethodne zime bile toplije, i kako se ljudi često prisećaju da je “nekada bilo jačih snegova”, Todorović je rekao:
“Ljudi se sećaju samo o nekih ekstrema, ne sećaju se lepe raspodele. Kad su u pitanju zime, kod nas pogotovo sneg ili visina snežnog pokrivača, Beograd ima dobar niz podataka od više od 130godina. Kada se uzmu te godine sa najvišim snežnim pokrevačem, vidi se da na svakih 10, a pogotovo na, ili 10 do 12 godina, dogodi se jedna ekstremna pojava visokog snežnog pokrivača”, tvrdi meteorolog.
Između tih deset godina, kako dodaje, zime često budu blaže, toplije.
“Nije strogo po formuli, ali se nazire ta neka periodičnost”, podvlači on.
Meteorolog naglašava da se u Srbiji ne može očekivati zima od tri meseca, već obično budu “dva meseca topla a jedan hladan”.
“Na primer, 2011. na 2012 godinu, decembar i januar su bili topli, a onda je u februaru čitavog meseca naišao hladan vazduh, i pao je sneg u svim mestima. U Beogradu ga je bilo rekordnih 53 centimetara, Sava i Dunav su se zaledili, a bio je i veliki broj tzv. ledenih dana sa temperaturom koja nije prelazila nula stepeni”, kazao je Todorović.
Ipak, kada su u pitanju meteorološka predviđanja za narednu zimu u Srbiji Todorović je naglasio da se davanje takvih dugoročnih sezonskih prognoza pokazalo kao nepraktično i netačno.
“To nije ubedljivo, jer uvek nešto može da iznenadi”, zaključio je.
