Udarac za Prištinu.
Nemačka i Francuska podržavaju proces pokrenut Briselskim sporazumom, smatrajući da je posebno važno da u ovoj situaciji i Beograd i Priština budu spremne za kompromis, kako ne bi došlo do eskalacije, kaže ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad i dodaje da ne vidi na osnovu čega se sumnja da Berlin podržava samo jednu stranu ili da više ne želi Briselski sporazum.
U intervjuu za Tanjug, ističe da se Nemačka zalaže za poštovanje Briselskog sporazuma i njegovu primenu, pa tako i uspostavljanje Zajednice srpskih opštine, jer je to deo tog dogovora, ali istovremeno navodi i da u tom sporazumu ima još tačaka, i da obe strane treba da rade na njegovoj implementaciji.
Na pitanje da li to onda znači da je Berlin za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, odgovara potvrdno.
– To je predviđeno sporazumom iz 2013. i u njemu jasno stoji da to treba sprovesti. Nema ničego što bi bilo suprotno tome ili bi moglo ukazati da taj sporazum više ne važi. On mora da se primeni i to važi za obe strane – rekla je ambasadorka.
Dodaje, međutim, da u sporazumu postoje i druge tačke, te da se ne radi samo o ZSO, I da je jos je mnogo toga što treba da se reši u vezi sa carinom, pitanjima svojine, transporta…
– Sve što se nalazi u Briselskom sporazumu mora biti primenjeno – istakla je ona.
Ona ističe da je cilj francusko-nemačkog predloga čiji je navodni tekst procurio u javnost, za rešenje kosovskog pitanja usmeren na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i budućnost u kojoj su, prema njenim rečima, sve zemlje regiona članice EU.
– Na kraju konačnog rešenja, a mnogo je toga što do tada treba rešiti, polazimo od toga da će doći do priznanja Kosova. Ali mi ne kažemo – najpre priznanje, a onda ostalo. Prvo treba uspostaviti poverenje – navela je ona.
Nemačka, a i Francuska podržavaju, ističe, pre svega, proces pokrenut Briselskim sporazumom i naglašava da je Lajčak odličan izaslanik EU, koji u ulozi posredinika pokušava sa Beogradom i Prištinom, koliko dve strane dopuste, da pronađe rešenje.
– Podrzavamo taj proces, i želimo da ukažemo na perspektivu normalizacije, da fokus treba da bude na budućnosti. Voleli bismo da zemlje regiona vidimo kao članice EU. Takva perspektiva treba uporno da se ističe, da se ne zastaje na tehničkih pitanjima, već da postoji pogled dalje, gde vodi taj put, šta je moguće u budućnosti. Naš predlog, a poznate su mi sve spekulacije, ima upravo tu ideju u osnovi.
Na konstataciju da se, budući da je Nemačka jasno poručila da Srbija treba da prizna tzv. Kosovo, stiče utisak da Berlin vrši pritisak na Beograd da do toga dođe, odgovara da se mora ići korak po korak, a cilj normalizacije je, kaže, da se izađe iz situacije stalnih konflikata, podizanja emocija kada se približava neki rok…
– Moramo da uđemo u regularni dijalog, ali ne da imamo samo sastanke na visokom nivou kada neko pitanje ostane bez dogovora i nazire se eskalacija zbog isticanja nekog roka, kao sada, već da to bude proces u kojem bi takva pitanja bila blagovremeno rešena. Nikakva eskalacija nije naš interes, a sigurno ni Beograd, ni Priština – uverena je nemački diplomata, koja je odnedavno preuzela dužnost ambasadora Nemačke u Srbiji, nasledivši Tomasa Šiba.
Na podsećanje na izjavu predsednika Srbije tokom boravka u Parizu, o tome da Priština ima apsolutnu podršku Berlina, kao i Londona, za sve što radi, Konrad odgovara da nije njen zadatak da komentariše bilo čije izjave.
– Želimo primenu Briselskog sporazuma, nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa. Zato ne vidim osnovu da se sumnja da Nemačka podržava samo jednu stranu, ili da više ne želi Briselski sporazum – rekla je Konrad.
Na pitanje kako ocenjuje saradnju Nemačke i Srbije, u trenutku kada se interesi naše zemlje ne podudaraju sa političkim stavovima Nemačke, pre svega kada je reč o tzv. Kosovu i sankcijama Rusiji, odgovara da je saradnja dve zemlje tesna i uz puno poverenja.
U prvom planu je privreda, ali saradnja obuhvata mnogo više od toga, npr. ovih dana nemačka vlada predala je srpskim graničarima novu opremu za nadziranje granica, postoji intenzivna saradnja u oblasti kulture i još mnogo zajednickih projekata, dodala je.
Dobru saradnju, kaže, odlikuje razgovor, pa čak i o temama gde ne postoji isto mišljenje, ali oko kojih se moramo boriti da bismo pronašli zajednički stav.
– Po pitanju Kosova, naš stav je jasan, da želimo dijalog o normalizaciji, da Beograd i Priština nađu mogućnost da normalizuju svoje odnose. To bi bilo veoma bitno za Srbiju i Kosovo, ali i ceo region. Po pitanju sankcija Rusiji, stav je, takođe, poznat. Nadamo se da će Srbija, nakon što je već osudila napad Rusije na Ukrajinu, u sledećemo koraku uraditi i to. Razgovaramo o tome i nadamo se da će Srbija, kao što su i ostale zemlje regiona to učinile, uspeti da ide tim putem – rekla je Konrad.
Na pitanje da li Srbija ipak treba da se plaši pojačanog angažovanja Berlina, u političkom smislu, s obzirom na događaje na KiM, i po pitanju Republike Srpske, Konrad odgovara da ne vidi razlog za takav strah i da Srbija ne treba da se plaši, jer je, ocenjuje, angažovanje Berlina plodotvorno.
U tom smislu, iznela je podatak da je od 2000. godine, kroz razvojnu saradnju, Nemačka investirala 2,3 milijardi evra u razvoj Srbije.
– Sve je to deo angažovanja. Imamo poverenje, i ne vidim razloga za strah – dodala je Konrad.
