Evropska unija se suočava sa porastom broja migranata koji ulaze legalnim i ilegalnim putem, što je podstaklo pojedine države članice da privremeno ponovo uvedu granične kontrole unutar, u normalnim uslovima, zone slobodnog kretanja.
Šengenska pravila EU dozvoljavaju takvu akciju “kao poslednje sredstvo” kojem se pribegava u slučajevima koji se smatraju ozbiljnim pretnjama po unutrašnju bezbednost ili javnu politiku, prenosi Rojters.
Poslednja u nizu zemalja koje su uvele strože kontrole granica je Finska, koja je privremeno zatvorila sedam od osam putničkih graničnih prelaza sa Rusijom, kao odgovor na visok priliv migranata iz Rusije Prethodno su i druge zemlje pooštrile kontrole, uključujući Austriju, koja je u oktobru uvela kontrole na granici sa Češkom do 6. decembra.
Pooštrene kontrole na austrijskim, nemačkim u danskim granicama
Austrija je u novembru produžila kontrole granice sa Slovenijom i Mađarskom do maja 2024. godine, navodeći kao razloge pritisak na centre za prijem azilanata, pretnje trgovinom oružjem, kriminalne mreže koje se dovode u vezu sa ratom u Ukrajini, kao i trgovinu ljudima.
Danska je u avgustu na aerodromu u Kopenhagenu pooštrila graničnu kontrolu za one koji ulaze u državu, uključujući i one iz zemalja Šengena, radi jače bezbednosti nakon što je zabeleženo nekoliko incidenata tokom kojih je spaljen Kuran.
Ova država je produžila provere na dansko-nemačkoj kopnenoj granici i u lukama koje su trajektima povezane sa Nemačkom do maja 2024. godine, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Danska vlada saopštila je da je na taj način reagovala na povećanje iregularne migracije, i navela kao razloge pretnje od terorizma i organizovanog kriminala, špijunažu stranih obaveštajnih službi i rat u Ukrajini.
Nemačka je u septembru najavila kontrolu nad kopnenim granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, koja bi trebalo da traje do 4. decembra. Berlin je naveo da je reč o odgovoru na porast imigracije i visokog nivoa krijumčarenja nakon što je Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, prvi put ove godine, doživela nagli porast broja zahteva za azil.
Nemačka je produžila kopnene granične kontrole sa Austrijom do maja 2024. godine, kao odgovor na pritisak na nemački sistem za prihvat azilanata, bezbednosne pretnje povezane sa terorizmom na Bliskom istoku i rat u Ukrajini.
Italija, Poljska, Švedska, Francuska, Slovačka i Slovenija takođe u pripravnosti
Italija je ponovo uspostavila policijske provere na svojoj severoistočnoj kopnenoj granici sa Slovenijom od 21. oktobra, tvrdeći da bi pojedini migranti u tranzitu na balkanskoj ruti mogli da budu teroristi. Kontrole će biti na snazi bar do 9. decembra, a prema najavi ministra unutrašnjih poslova Matea Pjantedosija, one će verovatno biti produžene naredne godine. Norveška, koja pripada Šengenu, ali nije članica EU, ponovo je uvela kontrole granica u lukama koje su povezane trajektima sa šengenskom zonom od 12. novembra. Ove kontrole bi trebalo da traju do 5. maja 2024. godine.
Poljska je produžila privremene kontrole na granici sa Slovačkom do 3. decembra, navodeći da migranti pokušavaju da nelegalno uđu iz te zemlje.
Švedska je u avgustu pojačala kontrole na svojim granicama i dala graničnoj policiji veća ovlašćenja, koja uključuju mogućnost pretresa ljudi i veće korišćenje elektronskog nadzora. Vlada Švedske je u avgustu podigla nivo pretnje od terorizma jer je, kako je navela, osujetila napade nakon što su slučajevi paljenja Kurana podstakli pretnje od islamskih militanata. Od novembra je produžila granične kontrole do maja 2024. godine.
Francuska je od novembra ponovo uvela kontrolu na svojim granicama sa članicama Šengena, pozivajući se na pretnje od terorizma. Kontrole bi trebalo da traju do 30. aprila 2024. godine. Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen najavio je u oktobru pojačane bezbednosne mere na granici sa Belgihom, nakon što su dve osobe ubijene u Briselu.
Vlada Slovačke je 20. novembra odobrila da se zadrže privremene kontrole na granici sa Mađarskom do 23. decembra. Slovenija je 17. novembra produžila granične kontrole sa članicama Šengena do 9. decembra, navodeći kao razlog oružane sukobe u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Africi, kao i povećane pretnje od organizovanog kriminala i terorizma.
Slovenija planira da ponovo uvede kontrole na tim granicama na šest meseci, počevši od 22. decembra. Slovenija je u oktobru rasporedila policiju na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom.
