Šume su trenutno prebogate vrganjima, borovnjačama, sunčanicama i šampinjonima.
Topla i vlažna jesen je idealna za rast gljiva, a u našim krajevima su sada najrasprostanjenije sunčanice i šampinjoni, koji, nažalost, imaju gotovo identične “dvojnike” čija upotreba može da bude i kobna.
Ovo je posebno opasno stoga što dovoljno nisu edukovani ni oni koji gljive beru za ličnu potrošnju, ni oni koji ih stavljaju u promet, pa iz mikološkog društva “Naisus” upozoravaju zainteresovane da ne kupuju od nepoznatih prodavaca – na ulici, bez deklaracije i potvrde porekla.
– S obzirom na to da je “šumsko meso” bogato vitaminima i mineralima, sve je više ljudi iz urbanih sredina koji menjaju stil ishrane i okreću se prirodnim izvorima. Ali, često se događaju i trovanja vrstama gljiva koje beru neuki – kaže za Novosti jedan od najcenjenijih mikologa amatera Marjan Kuštera, inače osnivač mnogih mikoloških i gljivarskih društava na jugu Srbije.
Ističe i to da su u jesen najčešće sunčanice, u narodu poznate pod imenom suncobranke, te srndać ili kozarka.
Prave sunčanice su krupne gljive sa “šeširima” i do 40 centimetara, pokrivenim smeđim “krpicama”. Kod njih su listići pod šeširom krembele boje i na pritisak postaju smeđe, a mirišu na lešnik ili orahe. Rastu na livadama i proplancima koji se ne kose mašinski i ne tretiraju veštačkim đubrivima, a ima ih i uz trnove i ivice šuma. Njima slične su suncobranke koje nazivamo čupave ili kuštrave sunčanice. Njihov “šešir” je manji i uglavnom ostaje zatvoren, kao lopta. Beličaste je kožice, a krpice na šeširu, kao i meso u listićima i drški, pri zasecanju pocrvene. Sa dvostruko kraćom drškom bele ili krem boje, bez ikakvog ornamenta ili šare, jasno se razlikuju od prave sunčanice – tumači Kuštera.
Iako se i “čupava” sunčanica kategoriše kao jestiva, nije malo ljudi koji su osetljivi na neke specifične proteine koje ona sadrži, pa nastaju stomačne tegobe, dijareja i povraćanje.
Ako dođe do pada krvnog pritiska i gubitka soli, obavezno je javljanje u medicinsku ustanovu i tretman infuzijama.
Jelka Ranđelović iz sela Grkinja pravi vrhunske specijalitete od gljiva koje sama bere na obroncima planine Seličevice. Kaže, nikada nije omanula jer je imala odličnog učitelja – svekrvu.
– Ona više ne može sa mnom u planinu, ali sve što donesem temeljno pregleda. Inače, ovih dana su šume prebogate još vrganjima i borovnjačama – tvrdi Jelka.
(Telegraf.rs)
