Od danas će iz Srbije bez carina na tržište Kine moći da se izvoze sveža jabuka, borovnica i suva šljiva, dok će smrznuta malina biti u bescarinskom režimu za 10 godina, izjavio je direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.
On je za Tanjug povodom stupanja na snagu od 1. jula Sporazuma o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine kojim je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda, rekao da će od sutra u režimu bez carine, biti i prerade od povrća, džemovi, semenska roba, raž i drugo.
Za pet godina, prema Milosavljevićevim rečima, Srbija će na tržište Kine bez carina prodavati vina, kao i neke druge proizvode i fermentisana pića.
„Iz ove liberalizacije su na žalost izuzeti kukuruz, suncokret, suncokretovo ulje, pšenica, kao i pšenično brašno. Te proizvode je Kina tradicionalno zaštitila i ne želi da oni imaju poseban status sa bilo kojom zemljom“, rekao jo on.
Milosavljević je objasnio da su poljoprivredni proizvodi koji se izvoze u Kinu iz Srbije u sistemu odobravanja, odnosno da bi bilo koja biljna vrsta mogla da se izveze u Kinu, mora da se ispuni niz usaglašenih fitosanitarnih uslova koje oni prepoznaju kao dovoljne da bi neki proizvod mogao da se nađe na tržište te zemlje.
„Ti procesi su jako dugi, samo proces usaglašavanja protokola za fitosanitarne uslove za izvoz jabuke trajao je više od šest godina, dok je za borovnicu trajao oko tri godine. U tim procesima vi dokazujete vašu stabilnost, vaš fitosanitarni sistem i spremnost da odgovoriti na zahteve koje veliko kinesko tržište postavlja pred vas“, rekao je on.
Kako je dodao, protokol na osnovu koga možete da krenete u izvoz, proisuje određene mere koje morate da sprovodite, poput obavezne registracije svih učesnika u izvozu, od proizvođača, proizvodnog objekta, izvoznika, hladnjača, pa do onih kontrolnih mera koje se sprovode u voćnjaku.
Tu spadaju, kako je naveo i mere kontrole patogenih pojava, posebnih karantinskih štetnih organizama, skladištenja, pakovanja, zatim kontrole prilikom izvoza i uvoza.
„Mi smo u ovom trenutku, kad govorimo o borovnici, u fazi identifikacije i registracije svih izvoznika, svih proizvodnih mesta i treba to da dostavimo kineskoj strani kako bi izvoz tog voća mogao da krene. Ovaj proces smo završili za jabuku“, rekao je Milosavljević.
On nije mogao da precizira koliko će stupanje SST povećati izvoz Srbije u Kinu, ali je dodao da očekuje da će naši privrednici prepoznati ova širom otvorena vrata na kineskom tržištu i uspeti da nađu pouzdane partnere.
„Sada je sve apsolutno u rukama privrednika, da nađu pouzdane i stabilne partnere koji će moći na pravi način našu robu prezentovati, pozicionirati i da nastave da izvoze što više mogu“, rekao je sagovornik Tanjuga.
On je dodao i da izvoz iz Srbije u Kinu nije zaustavljen ni jednog trenutka i da mi i sada izvozimo u tu zemlju, ali da su sa SST Srbija, odnosno naši privrednici i izvoznici dobili samo olakšice.
Milosavljević je podsetio da je Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Srbije i Vlade Kine, potpisan u Pekingu, 17. oktobra 2023.
„SST potvrđuje ogromne napore koje države ulažu da se pojača i unapredi ekonomska saradnja, da se možda i privuku još neke nove investicije iz Kine u Srbiju. Ovo je sporazum koji se praktično donosi liberalizaealizaciju u oblasti carinskih dažbina za mnoge robe“, naglasio je on.
Cilj SST između Srbije i Kine kojeg su u Peingu oktobra prošle godine potpisali ministri trgovine Kine Njang Njentao i Srbije Tomislav Momirović, u prisustvu predsednila Kine i Srbije Si Đinpinga i Aleksandra Vučića je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za proizvode srpskog porekla.
Povlašćeni pristup proizvoda srpskog porekla tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti.
SST sa Kinom odnosi se na oko 20.000 artikla, a odmah bez carina moći će da se izvozi oko 60 odsto njih.
U narednih pet do 10 godina bescarinski izvoz biće moguć za 30 odsto proizvoda čija će se carina godišnje smanjivati od 20 do 10 odsto.
Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina, godišnje će imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada imati godišnje smanenje carina za po 10 odsto.
Trajno će carinama, biće zaštićeno 10 odsto najosetljivijih proizvoda iz Srbije, pre svega, poljoprivrednih.
Važna činjenica je i da više od 50 odsto proizvoda, koji se plasira u Kinu, mora da bude proizvedeno u Srbiji.
