Klimatski najugroženije zemlje na svetu postigle su posle dvonedeljnih pregovora na samitu COP27 delimičnu pobedu – globalna konferencija o klimi završena je dogovorom o fondu iz kog bi se ugroženim državama plaćala šteta koju je prouzrokovalo globalno zagrevanje.
Ipak, to nije u potpunosti ono što su najugroženije države htele, a čak i ova pobeda imala je cenu.
Postizanje konsenzusa o novom obliku klimatske pomoći, ili plaćanja za „gubitak i štetu” u krugovima UN, značilo je pregovaranje sa zemljama koje su pokušale da spreče okupljene da naprave velike korake u cilju usporavanja globalnog zagrevanja.
I Sjedinjene Američke Države i Nemačka, kao i druge razvijene zemlje koje su odgovorne za najveće količine ugljen-dioksida u atmosferi, pokušali su da dogovor o odšteti pomere za 2024, u čemu su donele i uspele.
Žesto smo se borili. I pokrenuli smo svet da počne da finansiran gubitke i štetu – rekla je Aminat Šona, ministarka životne sredine Maldiva, zemlje koja se nalazi na samo 1 metar iznad nivoa mora.
Ali Šona se žalila na nedostatak napretka u ublažavanju klimatskih promena.
– Očajna sam što nismo uspeli u tome – rekla je ona u svojoj završnoj reči u nedelju.
Konačna odluka ponovila je sporazum od pre godinu dana o izbacivanju uglja iz upotrebe, ali je takođe otvorila vrata prirodnom gasu. Sporazum je dao mali podsticaj inicijativi osmišljenoj da podstakne brže delovanje u svim zemljama. U celini, jedva da podržao obećanja pakta koji je sklopljen na konferenciji COP26 u Glazgovu prošle godine.
– Konačno smo se odazvali pozivu stotina miliona ljudi širom sveta da im pomognemo u rešavanju gubitaka i štete, tako da je ovo odlučujući samit – rekao je Sev Pajniju, ministar finansija pacifičkog ostrva Tuvalu, izražavajući i „duboko žaljenje i razočaranje“ što više toga nije učinjeno da bi se sprečila buduća katastrofa.
Jedinstven stav prisilio EU i SAD da popuste
Zemlje u razvoju pokazale su jedinstvo bez presedana na ovogodišnjim razgovorima.
Grupa, koja pregovara kao često razdvojeni blok od 134 zemlje na pregovorima o klimi, nazvana G77 i Kina, uključuje države Persijskog zaliva koje proizvode naftu, ekonomije u usponu, najnerazvijenije zemlje Afrike i najmanja pacifička ostrva.
Zemlje, koje vodi Pakistan, bile su dosledne tokom dvonedeljnog samita u svom zahtevu za novim i namenskim fondom koji bi im obezbedio novac i resurse za oporavak od razornih klimatskih uticaja.
– Nismo ovde sa kapom u ruci da prosimo, ovo nije dobrotvorna akcija. Ovo je pitanje klimatske pravde – rekao je Molvin Džozef, ministar zdravlja i životne sredine Antigve i Barbude i predsedavajući 39-članog Saveza malih ostrvskih država.
Taj jedinstveni pritisak ublažio je stav EU o fondu, rekao je Frans Timermans, šef Zelenog dogovora Evropske komisije i šef delegacije EU na samitu, uprkos stalnim sumnjama bloka o korisnosti fonda.
Timermans je kasno u četvrtak izneo predlog koji je utro put za kompromisni sporazum koji je na kraju prihvatilo skoro 200 zemalja, uključujući SAD, koje su donedavno odbijale da podrže bilo kakvu diskusiju o finansiranju klimatske štete.
U poslednjim satima razgovora egipatsko predsedništvo je predstavilo predlog fonda za gubitak i štetu, a pošto prigovora nije bilo, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri brzo je zaključio da je dogovor postignut.
To je prihvaćeno, a iscrpljeni pregovarači uživali su u pobedi za koju su mnogi mislili da se nikada neće dogoditi nakon decenija nepokolebljivosti EU i SAD.
Jedinstvo G77 ostavilo je manje prostora bogatim industrijalizovanim zemljama i ranjivim nacijama da rade zajedno kako bi se oduprle pritisku velikih zagađivača i proizvođača fosilnih goriva, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu.
Pirova pobeda
Dok su pregovarači slavili pobedu, konačan nacrt naslovne odluke COP27 koji se bavio smanjenjem emisija predstavljen je delegatima u plenarnoj sali.
Švajcarska delegacija je tražila pola sata da pregleda dokument, ali je bilo potrebno manje vremena da se vidi da su razvijene zemlje zaobiđene. Njihov glavni pregovarački instrument, povlačenje iz fonda za gubitke i štetu ako se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje emisija, već je bio dogovoren.
Ostali su samo prihvatili ovu odluku. Viši američki delegati izašli su iz sobe skoro odmah nakon toga, ne čekajući da čuju tradicionalne završne govore svojih kolega.
Timermans je razmišljao o moralnoj dilemi sa kojom se njegov blok od 27 zemalja suočio pokušavajući da ostvari svoje ciljeve koji su u suprotnosti sa svetom u razvoju, koji je bio ujedinjen u zahtevanju dogovora o gubitku i šteti.
Ovaj dogovor nije dovoljan za ublažavanje. Ali da li je trebalo da odemo i tako sabotiramo fond za koji su se ugrožene zemlje žestoko borile decenijama? Ne, to bi bila ogromna greška i ogromna propuštena prilika da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama – rekao je on u izjavi dostavljenoj plenarnoj sednici.
– Morali smo da se odreknemo nekih stvari kojima smo želeli da pomognemo drugim strankama i koje bi doprinele napretku ovog procesa. Ali pozivam vas da priznate kada izađete iz ove sobe da smo svi pogrešili u akcijama da bismo izbegli i minimizirali gubitak i štetu – nastavio je Timermans.
Ostrvske nacije, koje su često moralni glas na pregovorima, hvale odluku o gubitku i šteti, ali su izrazile razočarenje zbog nedostatka napretka u smanjenju emisija.
– Trenutni tekst nije dovoljan. Ali mi smo sa fondom za gubitke i štetu pokazali da možemo da uradimo nemoguče. Dakle, znamo da se možemo sastati sledeće godine i jednom zauvek se rešiti fosilnih goriva – rekla je Keti Džetnil-Kijiner, izaslanica za klimu za Maršalska ostrva.
To što su lideri na samitu konačno mogli da shvate ljudsku cenu klimatskih promena u velikoj meri zaslužna je snaga G77, rekli su posmatrači.
To pokazuje da u jednoj zajedničkoj nameri na koju ste zaista fokusirani, na primer na gubitke i štetu, možete da dođete do cilja – rekao je Alden Mejer, viši saradnik u E3G.
Buduća pitanja će verovatno izazvati veće podele, uključujući pitanje da li Kina i druge zemlje sa visokim dohotkom, poput Singapura i Saudijske Arabije koje su bogate naftom, doprinose fondu za gubitke i štete.
Ti razgovori će početi uoči samita o klimi sledeće godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i dok zemlje budu utvrđivale svoje ciljeve za novi cilj finansiranja borbe protiv klimatskih promena koji će biti definisan 2025. godine.
