Vlada Srbije, sindikati i poslodavci nisu uspeli da se dogovore oko visine “minimalca” za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta rekao da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.
Mali je rekao da će tako minimalac mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara.
“Ovo je najveće povećanje zarade ikada u Srbiji” rekao je Mali na konferenciji za novinare posle sednice SES-a.
Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za 5-6 odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok sindikati traže da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
Mali je najavio da će od 1. januara Vlada Srbije nastaviti s daljim rasterećenjem privrede, tako da će neoporezivi deo dohotka sa 15.300 biti povećan na 16.300 dinara i takođe će ukinuti 0,5 odsto doprinosa za PIO fond na teret poslodavca.
“Tako ćemo iduće godine rasteretiti i privredu za doprinose u ukupnom iznosu od 13,1 milijardu dinara (111 miliona evra)”, dodao je ministar.
“I prošle godine smo u sličnom iznosu rasteretili privredu, nastavljamo s praksom da smanjujemo opterećenje na zarade, ovaj put od januara u iznosu od 61 odsto i s time nastavljamo i u narednom periodu”, rekao je Mali.
On je dodao da će od 1. januara biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun plata, što znači da se u javnim preduzećima i JKP stvara uslov za povećanje plata od pet odsto.
“Iza ovog paketa stoji Vlada Srbije i ovakvo povećanje minimalne zarade posledica je reformi koje smo počeli 2014. godine i sada vidimo rezultate tih reformi”, rekao je Mali.
Podsetio je da je u prvih osam meseci ove godine ostvaren suficit od 46, 6 milijardi dinara, a da stopa nezaposlenosti iznosi 10, 3 odsto.
Mali podseća i da je Srbija po stranim direktnim investicijama “sada šampion” i da ih je bilo za 31 odsto više u prvih šest meseci ove godine nego u istom periodu prethodne.
Kako je rekao ministar finansija, povećanje minimalca i rastrećenje privrede najbolji su način da se utiče na poboljšanje životnog standarda, poveća atraktivnost i konkurentnost privrede kako bi ona nastavila da raste po stopama zabeleženim prošle godine.
Sve će to doprineti daljem rastu ekonomije i dovešće do više novca u budzetu od poreza i doprinosa, poručio je Mali i dodao da je to korak napred ka cilju koji je definisan na Socijalno-ekonomskom savetu, a to je da se iz godine u godinu minimalna zarada povećava u cilju dostizanja minimalne potrošačke korpe.
“Ovo je veliki korak ka tome i predstavlja najveće povećanje minimalne zarade”, rekao je Mali.
Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da je želja bila da se dođe do povećanja minimalca imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani, odnosno da se to oseti i kroz povećanje plata i penzija.
Cilj nam je bolji standard svih građana, rekao je Đorđević i dodao da se nada da će iduće godine biti novog povećanja minimalca, a sve u cilju da se dostigne minimalna potrošačka korpa, ali i da se prestigne.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati nažalost nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.
Podsetio je na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe i naglasio da je s predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za dve godine.
Ocenio je da je predloženi minimalac kvalitetan pomak, ali je i kritikovao to što se novac u budžetu našao za rasterećenje poslodavaca, ali ne i za predlog sindikata za ukidanje kaznenih poena na penzije posle 65. godine.
“Kada je reč o rasterećenju poslodavaca i privrede, novac se pojavljuje, a za predlog o ukidanju kaznenih poena nema ga. To su razlozi zbog čega nismo prihvatili predlog o minimalnoj ceni rada i nismo došli do dogovora”, kaže Orbović.
Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak vlade.
“Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne protrošačka korpu, onda bi to bio kompromis”, rekao je Stojiljković.
Umesto jednokratnih obećanja, kaže Stojiljković, sindikat traži pisane garancije u kome roku će minimalne zarada stići minimalnu potrošačku korpu, a prosečna plata prosečnu potrošačku korpu.
Predloženo povećanje minimalne cene rada, navodi, znači da će taj rok biti prolongiran i da će minimalna zarada dostići minimalnu potrošačku korpu za tri, četiri, ili sedam godina.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi realno povećanje minimalne cene rada bilo između šest i deset odsto.
On, je međutim, rekao da su poslodavci dobili ipak kompenzaciju smanjenjem doprinosa za PIO fond za 0,5 odsto i povećanja za 1.000 dinara neoporezivog dela zarade.
Dodao je da to pokriva izdatke za minimalnu zarada koja košta poslodavce.
Preuzeto: rtv.rs
