Ministar odbrane Miloš Vučević opisao je bezbednosnu situaciju u Srbiji kao tešku, dok kao najveću pretnju sigurnosti navodi situaciju na Kosovu i Metohiji, sa naglaskom na to da se ta opasnost ne smanjuje.
Ono što je jedino pozitivno, kaže on, jeste činjenica da je deo nezakonito uhapšenih, a praktično otetih Srba sa Kosova i Metohije, pušten na slobodu.
– Ono što nas posebno plaši jeste nastavak naoružavanja onoga šta oni definišu kao Kosovske snage bezbednosti i jasan plan koji ne kriju da Kosovske snage bezbednosti do 2026. postanu Kosovske oružane snage, što je suprotno čak i onome šta oni definišu kao svoj ustav – rekao je Vučević za Sputnjik.
Vučević govori da Srbija na to može odgovoriti na dva načina, od kojih jedan prestavlja diplomatsku političku borbu, limitiranu zbog interesa drugih.
Drugi način podrazumevao bi da Vojska Srbije spremi “adekvatan odgovor“, rekao je Vučević i naveo da Srbija danas ima daleko, ne samo opremljeniju, nego i snažniju i obučeniju vojsku.
– Nije to pitanje samo nabavke naoružanja, potrebno je imati i ljude koji znaju da rukuju tim oružjem. Mislim da je Vojska Srbije najsnažniji faktor Republike Srbije u smislu odvraćanja i stavljanja do znanja onima koji su zlonamerni da mi nismo više džak za udaranje – rekao je Miloš Vučević.
Pored 11 vojnih helikoptera koji su nedavno stigli u Srbiju, Vučević navodi da je nabavljeno još naoružanja, ali da detalje te nabavke neće iznositi iz bezbednosnih razloga. ‘
– Srbija je pre nekoliko dana uložila 100 miliona evra u namensku indrustriju, a ove godine su već potpisani ugovori sa namenskom industrijom u vrednosti većoj od 100 miliona evra, od čega je 60 odsto otišlo na finansiranje Vojske Srbije – kazao je Vučevič, navodeći da je jedna od zemalja sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza naručila najveću porudžbinu u novijoj istoriji u vidu opreme i naoružanja. Vučević naglašava da u srpskoj vojsci ima novina, a da su srpsko naoružanje i vojna oprema vrlo traženi u svetu.
Kada je reč o francusko-nemačkom sporazumu, Vučević veruje da deo tog plana može predstavljati osnovu za dalje razgovore, ali da je ono što je za aktuelnu vlast apsolutno neprihvatljivo de fakto i de jure priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.
Sve ostalo je, kaže on, nešto o čemu se može razgovarati.
– Nismo ga odbacili da bismo čuvali Srbiju. Nismo ga odbacili da ne bi oni koji jedva čekaju da nas stave pred streljački vod, koji su jedva čekali Banjsku da iskoriste da nas napadnu, koji su navijali da dobijemo sankcije, rekli da ne čuvamo Srbiju. Pa čuvamo Srbiju, ali hajde malo racionalno da razmislimo, ne odričući se emocija prema Kosovu i Metohiji. Moramo i da živimo, i to svaki dan – rekao je on.
