Ministar Zoran Đorđević o davanjima za porodilje i borbi protiv rada na crno

Ministar Zoran Đorđević o svim pitanjima koja zanimaju građane.

Na ovogodišnjem “Media marketu” koji se održava od 23. do 27. oktobra u Hali 3 Beogradskog sajma gost na našem štandu je bio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Ministar je u razgovoru otkrio šta sve država radi na polju poboljšanja prava svih kategorija našeg stanovništva. Najviše smo razgovarali o državnoj brizi za trudnice i porodilje, kao i borbi protiv rada na crno.

Naknada zarade za vreme porodiljskog bolovanja (porodiljskog odsustva i nege deteta) je sto odsto u odnosu na zaradu. Ona se izračunava kao prosek poslednjih 18 zarada. Treba napomenuti da se radi o “bruto” iznosu jer porodilji država uplaćuje poreze i doprinose, a direktno na račun porodilje uplaćuje “neto” iznos naknade zarade.

Ministre, molim Vas da našim čitaocima razjasnite – šta jedna žena treba da ima da bi ostvarila uslov za sto posto plaćeno odsustvo?

Naknada zarade za vreme porodiljskog bolovanja (porodiljskog odsustva i nege deteta) je sto odsto u odnosu na zaradu. Ona se izračunava kao prosek poslednjih 18 zarada. Treba napomenuti da se radi o “bruto” iznosu jer porodilji država uplaćuje poreze i doprinose, a direktno na račun porodilje uplaćuje “neto” iznos naknade zarade.

Takođe, od jula 2018. godine, i žene koje nisu u radnom odnosu,  a koje su pre porodjaja imale neki od ugovora o radnom angazovanju, imaju pravo na Ostalu naknadu za vreme porodiljskog odsustva. Ova naknada se se obracunava na osnovu plaćenih doprinosa po osnovu tih ugovora u prethodnih 18 meseci. Ostala naknada se isplacuje “neto” iznosu.

A šta se dešava sa time ako neko ne radi duže od 18 meseci, sa koliko se deli prosek?

Kao što sam rekao, prosek se izračunava prostim sabiranjem svih zarada u poslednjih 18 i deljenjem uvek sa konstantom 18. Da nema toga onda bi doveli u neravnopravan položaj žene koje su nezaposlene. 

Stava smo da svi treba da imaju ili sva prava ili onoliko koliko su stekli prava u toku svog radnog veka. Svakako treba reći da sve porodilje bez obzira na radno – pravni status, osim naknade zarade i/ili  ostale naknade za vreme porodiljskog odsustva i nege deteta, dobijaju i roditeljski dodatak koji može biti i do 18.270 dinara svaki mesec 10 godina, kao i paušal za nabavku opreme za dete. U zavisnosti od ispunjenosti uslova, porodilja moze ostavariti i pravo na dečiji dodatak u iznosu od 3.000-5.480 dinara mesečno.

Želja nam je da u skladu sa mogućnostima države kada god je moguće prava porodiljama povećavamo. Dokle se stiglo sa planom da žene čija su primanja manja od minimalca primaju doprinose u iznosu minimalca.

Za sve to potrebna su finansijska sredstva. U ovom trenutku odvajamo oko 65 milijardi dinara na godišnjem nivou samo za porodilje! U skladu sa mogućnostima države ta prava povećavamo, a najbolji primer za to je, poređenja radi, 2010. godina kada su državna davanja za porodilje bila 25 milijardi dinara. E onda možete da zamislite koliko mi više izdvajamo za prava porodilja i žena u odnosu na te godine. Treba podeliti tih 65 milijardi sa brojem porodilja da bi se videle prave cifre, a taj novac ne ide nikom drugom sem njima. I to nije sve, država daje još više od toga. Postoji dodatak od 100.000 dinara za prvo dete, zatim 10.000 za drugo dete tokom perioda od dve godine. Dajemo 100 evra tokom perioda od 10 godina za treće dete, a 150 evra tokom istog vremenskog perioda za četvrto dete. Plus ono što uplaćuje lokalna samouprava za svaku porodilju, plus ukoliko su zaposlene dobijaju naknadu, plus dečiji dodatak, plus tuđa nega i pomoć… To sve ulazi u pomoć porodiljama. Ne može da se kaže da dobijaju samo jedan vid pomoći, mi novac dajemo po različitim osnovama, upravo zbog sprečavanja diskriminacije među onim ženama koje rade i koje ne rade.

Zoran Đorđević

Foto: Srbija Danas / Saša DžambićKo ima pravo na roditeljski dodatak?

Svako rođeno dete, bez obzira na godine ima pravo na roditeljski dodatak. Za prvo dete dobija se jednokratno 100.000 dinara (od 1. jula je 101.496,60 d), za drugo se isplaćuje dve godine, za treće i četvrto tokom perioda od 10 godina, uplate su na mesečnom nivou u iznosima propisanim Zakonom. Jedan od uslova za isplatu roditeljskog dodatka je redovna vakcinacija deteta.Dakle ne postoji stari roditeljski dodatak koji je bio ranije?

Ne, imamo novi zakon i nova prava. Mi smo povećali ta prava, ranije je bilo za svu decu, drugo, treće i četvrto dve godine, sada je ovo pravo produženo na deset godina (za treće i četvrto dete) i to je stečeno pravo na koje može da se računa i sa kojim može da se raspolaže. Takodje, naknadu zarade za porodiljsko bolovanje smo prebacili na direktan obračun i isplatu od strane države, jer je u ranijem periodu primećeno da poslodavci obavezu isplate naknade zarade porodiljama nisu izvršavali na vreme, iako su redovno dobijali refundaciju sredstava za ove namene od strane države,  što je bila direktna šteta ka porodiljama. 

U nekim zemljama majke sa četvoro i više dece idu u penziju. Da li u Srbiji možemo da očekujemo slične zakonske olakšice?

Moramo da vodimo računa o budžetskom sistemu kada govorimo o takvim pravima. U našoj državi postoji veliki broj građana, koji imaju ista prava, i koji očekuju od države neku vrstu napretka u skladu sa državnim razvojem. To su naši penzioneri, mladi i deca, oni koji se školuju, osobe sa posebnim potrebama, osobe sa invaliditetom, obični građani koji rade… Svi očekuju neki boljitak, ali mi moramo kada raspoređujemo sredstva da budemo odgovorni prema budžetu. Mi znamo kako se u ranijem periodu, za vreme prethodnih vlasti, to radilo. Kada su im trebali politički poeni podizali su kredite da bi dali nekome neko pravo, to pravo onda postane stečeno, a posle mi moramo da vraćamo dugove. Tako su i doveli do urušavanja države i do problema sa kojima mi danas moramo da se suočavamo, pošto su to problemi naših građana. Mi moramo da gradimo društvo tako da oni koji su otišli odavde, ili koji danas planiraju da odu, promene svoje mišljenje. A to možemo samo tako ako oni shvate da se ponašamo odgovorno, da mi nećemo da podižemo kredite da bi kupovali glasove. Mi znamo da se to radilo. Podigli su kredite 2008. godine da bi isplatili penzije, a neko mora da isplati te kredite. Za šta su podignuti, to svi znamo.Opozicija kaže da će socijalne karte biti manipulacija građanima. Kako Vi odgovarate na te optužbe?

To nije tačno, suprotno je svemu što oni pričaju. Znam da je najlakše kritikovati Vladu Republike Srbije, da sedeti, kritikovati i isticati samo negativne stvari. To je vrlo lako. Teško je, i to su oni pokazali dok su bili na vlasti, da se preuzme odgovornost za nešto i da se donese neka teška odluka. Da su socijalne karte toliko loše za građane, a dobre za nekog ko je na vlasti oni bi to već uveli dok su bili na vlasti pošto su uvek gledali samo sebe i za sebe. Socijalne karte upravo treba da pokažu da to što država izdvaja daje na jedan transparentan način. Da svi vide kome se daje, ko ima pravo na to, i da se zna koliko prava ima i koliko će para da dobije. Da to svi građani vide, jer to su pare građana Srbije, to je suština socijalne karte.

Socijalne karte su krvna slika naših građana, i jasno je vidi ko ima pravo na šta. U tom slučaju više nema zloupotreba. Kao primer, neće biti više varanja lokalnih samouprava, kao što se dešavalo ranije, kao pre samo desetak godina, dok su neki drugi bili na vlasti, pa su se markice za parkiranje osoba sa invaliditetom delike šakom i kapom, bez ikakvog registra. Socijalna karta treba sve da objedini i napravi jedan registar, u koji će svi imati uvid. Na primer, same osobe sa invaliditetom će imati uvid u to pa će moći da reaguju u slučaju bilo kakve zloupotrebe, jer nama i jeste želja da budemo društveno odgovorni i da onima koji zaslužuju neka prava i dobiju ta prava.

Preuzeto: Srbija Danas


Be the first to comment

Leave a Reply