Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da je u okviru programa za razvoj do 2027, koji je predstavio predsednik Aleksandar Vučić, predviđeno da se subvencije za poljoprivrednike svake godine uvećavaju za 10 odsto.
“U programu `Srbija 2027` je da povećavamo subvencije za poljoprivrednike svake godine minimum 10 odsto i idemo u tom pravcu. Ukoliko bi bilo velikih turbulencija, daćemo i više. U svakom slučaju pratimo sve, imaju sigurnost, transparentnost i znaju tačno na šta mogu da računaju. Još u decembru su znali za ovu godinu i onako kako smo obećali do sada tako sve ide”, rekla je Tanaskovićeva za Tanjug.
Ona je kazala da su poljoprivrednici zadovoljni predloženom raspodelom agrarnog budžeta i subvencija za 2024. godinu, koji su im ona i premijerka Srbije Ana Brnabić predstavile 26. decembra.
“Opredeljenje države prema poljoprivredi je bilo jasno još 2023. godine. Premijerka i ja smo u decembru prezentovali budžet i predlog mera za 2024. godinu, oni se u sušitini sa svim slažu, vrlo su zadovoljni, samo se plaše da li će to tako da bude. Država je rekla jasno da ima sedam ciljeva i imamo jasan plan kako ćemo ih postići”, rekla je Tanaskovićeva.
Prilikom pravljenja programa subvencija, naglasila je, ministarstvo je sistemski ušlo u analizu troškova za proizvodnju svake biljne kulture i odgoj svake vrste životinje.
“Svaka subvencija koja je povećana u 2023. godini, ostala je u 2024. kao takva. Ono gde nismo povećavali direktna davanja u 2023. povećali smo u 2024. Neka za 60 odsto, neka dva, tri puta, i ako uzmete u obzir da je 2022. subvencija za ratarsku proizvodnju po hektaru bila 9.000 dinara, pa smo povećali na 18.000 dinara po hektaru, a u 2024. dodali i to da onaj ko koristi sertifikovano seme imaće subvencije i 35.000 dinara po hektaru”, rekla je Tanaskovićeva.
Kada je reč o olakšicama za kupovinu goriva za poljoprivrednike, ministarka je istakla da imaju dve opcije, karticu Naftne industrije Srbije sa kojom mogu da kupuju gorivo po ograničenoj ceni od 179 dinara po litru uz povraćaj dela akcize u iznosu od 50 dinara ili da samo povraćaj dela akcize ostvare na drugim pumpama kupovinom po redovnoj tržišnoj ceni.
“Količine su ograničene, oni mogu da po hektaru kupe 100 litara goriva sa ovim subvencijama, do 100 hektara. I to je maksimum, po knjigama je 80 do 100 hektara, mi smo dozvolili maksimalno. Takođe, mogu da iskoriste samo za parcele koje su upisane u registar obradivih površina”, rekla je Tanaskovićeva.
Ovo je posebno važno zbog kontrole korišćenja subvencija, dodala je ministarka, jer kada država daje 120 milijardi za agrarni budžet mora da pojača kontrolu kako se ta sredstva troše.
“Suština je da subvencije unaprede i prošire poljoprivrednu proizvodnju. Mi hoćemo da damo impuls sigurnosti i daljeg razvoja naše poljoprivrede. Sve što je zakonodavno moglo da usmeri novac na onog ko zemlju obrađuje. Do sada je bila situacija, zakonski je bilo dozvoljeno da svaki vlasnik zemlje može da dobije subvenciju, tako da se dešavalo da su uzimali subvenciju i izdavali nekome ko je obrađivao. Toga više nema”, rekla je Tanaskovićeva.
Velika stvar koja je urađena prethodne godine, naglasila je ministarka jeste otvaranje državnog veterinarskog centra u Velikoj Plani.
“Dosta investiramo u njega, krajem decembra prošle godine kupili smo 13 izuzetno kvalitetnih bikova i uvezli ih. Naši poljoprivrednici, baš ti mali i srednji, ne mogu da dođu do tako kvalitetnog materijala. Ove godine će biti kao subvencija dve doze materijala za oplodnju za govedarstvo. Svako, po kravi dve doze besplatno. Sledeće godine isto to planiramo da uradimo i za svinjarstvo”, najavila je ministarka.
Na pitanje koliko je vremena potrebno da se uveća stočni fond, Tanaskovićeva je rekla da će veliki rezultati subvencija u ovoj oblasti koje pokrivaju i 74 odsto njihove proizvodnje, biti vidljivi već krajem ove godine.
“Pokrivamo najveći deo troškova proizvodnje, što im daje mogućnost da mogu da izdrže i turbulencije na tržištu. Od ove godine pokrivenost subvencijama za mlečno govedarstvo je 70 odsto, samo subvencija, bez prodaje mleka, sira, kajmaka. Samo ono što dobiju od države je pokrivenost od 74 odsto troškova”, rekla je ministarka.
Tanaskovićeva posebno ističe i sredstva iz evropskih fondova, za koja poljoprivrednici apliciraju kroz programe kao što je IPARD.
“Što se tiče IPARD 3 i programa koji smo mi najavili da ćemo od februara i marta pustiti javne pozive, maksimalno smo uprostili i pojednostavili apliciranje i ubrzali rok da odgovori administracija. Dobili smo 288 miliona evra granta iz EU, bespovratnih sredstava, 90 miliona evra je dala država, dakle poljoprivrednici imaju 380 miliona evra na raspolaganju, i sa onim delom učešća koji oni treba da daju, tu će biti investicija oko 600 miliona evra”, rekla je Tanaskovićeva.
Pored IPARD-a, još uvek je otvoren konkurs “Konkurentne poljoprivrede” kroz koji poljoprivrednici dobijaju 50 odsto bespovratnih sredstava od države, za 40 odsto je obezbeđen kredit, a učešće je 10 odsto.
Ministarka je zaključila da poljoprivreda Srbije ima mnogo više potencijala nego mnoge zemlje, i da je sve više primetno da mladi ljudi završavaju fakultete iz oblasti poljoprivrede i ekonomije sa idejom da se bave ovim, kako je rekla, ne tako lakim poslom.
