Direktori 16 zdravstvenih ustanova Šumadijskog okruga razgovarali su o mogućnostima za skraćenje lista čekanja na operacije sa direktorkom RFZO Sanjom Radojević Škodrić i državnim sekretarom u Ministarstvu zdravlja Aleksandrom Stefoskim.
Rešavanje liste čekanja na operacije počelo je iz Kragujevca. Tim povodom razgovarano je sa direktorima 16 zdravstvenih ustanova Šumadijskog okruga o mogućnostima za skraćenje lista čekanja na operacije. Sastancima su prisustvovali direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski.
– Na inicijativu ministarke zdravlja krećemo sa rešavanjem lista čekanja. Poznato je da su i pre kovida postojale liste čekanja za ortopediju, kardiohirurgiju i za magnet, a tokom kovida, na žalost te liste su se uvećale. Sada kada se redovno zdravstvo vraća u normalu potrebno je te liste čekanja rešavati. Jedno od rešenja je dopunski rad – izjavila je direktorka RFZO, prenosi Tanjug.
Dodala je da je već spremljena platforma za dopunski rad i navodi da je revidiraju direktori zdravstvenih ustanova.
– Razgovarali smo danas i o postkovid pacijentima, jer kao što znamo postoje brojne postkovid komplikacije i neophodno je da u sklopu same organizacije ustanova i RFZO ti pacijenti budu prepoznati, tako da će im biti omogućene rehabilitacije u Rh centrima i biće im produženo vreme indikacija. Takođe smo razgovarali i o malignim pacijentima, jer je poznato da je broj tih pacijenata sve veći i da oni ne bi čekali na terapiju. Mi ćemo ih decentralizovati, što je fond već započeo – rekla je Radojević Škodrić.
Pojasnila je da će one terapije koje su dobijali do sada u tercijalnim ustanovama kao što su Klinički centri, od sada moći da dobiju u opštim bolnicama u svojim mestima. Objašnjavajući platformu o smanjenju lista čekanja, ona je kazala da dopunski rad finansira država preko RFZO.
– Radiće isto osoblje koje je i do sada radilo, ali van svog radnog vremena. Biće dodatno plaćeni i to ne samo medicinsko, već i nemedicinsko osoblje. To je plan za 2023. godinu i trudićemo se da već početkom naredne godine ta platforma bude usvojena. Potrebno je da se završi finansijski deo i da bude budžetiran od strane ministarstva finansija i onda kreće sa realizacijom. Bitna je pravilna organizacija posla, kojom ćemo rešiti liste čekanja, koje su u ovom trenutku najduže za ortopediju – istakla je Škodrić.
Lekovi čekaju pacijente
Napomenula je da je država i pre kovida, kao i sada, obezbedila lekove kao i ugradni materijal i da oni nisu problem i da prvi put u istoriji imamo situaciju da materijal i lekovi čekaju pacijenta. Problem je, kako je istakla, kadar koji mora bolje da se organizuje i iz tog razloga se radi platforma za dopunski rad, kako bi se smanjile liste čekanja. Ona nije mogla da kaže precizne podatke o broju pacijenata koji su na listama čekanja, jer se, kako je navela, oni stalno ažuriraju.
– Do kraja godine ćemo imati prave podatke o ažuriranim listama čekanja, jer nas je kovid u tome poremetio. Mnogi pacijenti su nažalost završili letalno ili su neki došli do te usluge na neki drugi način ili su odustali. Imamo primere pacijenata koji su na listama čekanja , najčešće za kolena, koje kada pozovemo da urade operaciju, oni ne žele. Iz tog razloga potrebno je ažurirati sve liste čekanja kako bismo znali u ovom trenutku tačan broj – rekla je Radojević-Škodrić.
Na sastanku sa direktorima zdravstevnih ustanova Šumadijskog okruga bilo je reči i o procesu vantelesne oplodnje koja se obavlja o trošku države. Prema rečima direktorke RFZO, u tom delu ne postoje liste čekanja.
– Svaki par koji ispunjava uslove biva upućen na program, a što se tiče uvoza reproduktivnog materijala već sada imamo aplicirane zahteve. Do prošle nedelje je bilo oko 280 zahteva za ovu godinu i kao što je najavio predsednik krenuće od 10.decembra – rekla je ona.
Razgovori sa direktorima u celoj Srbiji
Radojević Škodrić je najavila da će i u narednom periodu predstavnici Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje razgovarati sa direktorima zdravstvenih ustanova u celoj Srbiji, kako bi im predstavili platformu za smanjenje lista čekanja.
U Univerzitetskom kliničkom centru prema rečima direktora Slobodana Milisavljevića najduže liste čekanja su za operaciju kuka i kolena, ali i katarakte i invazivnih procedura u kardiologiji. On nije precizirao koliko pacijenata u ovom trenutku čeka na neku od operacija, ali je rekao da su liste čekanja velike. Tome je u velikoj meri doprineo i kovid.
Preduzimaju sve mere, operativni programi se rade u dve smene, a kako je istakao, uz pomoć Ministarstva zdravlja i RFZO, liste čekanja bi trebalo ubrzo da budu smanjene.
