Lepa vest je da će Noel Dženis-Norton biti gost Kreativnog centra i Beogradskog sajma knjiga i publika će imati priliku da razgovara s njom o roditeljstvu i čuje više o delotvornim tehnikama kojima se ova autorka bavi, a koje porodični život mogu učiniti harmoničnijim.
Tim povodom, razgovarali smo sa ovom istaknutom autorkom priručnika namenjenih roditeljima i ekspertom u vođenju predavanja i kurseva za roditelje u cilju unapređenja roditeljskih veština.
Da li se roditeljstvo danas mnogo razlikuje od roditeljstva pre dvadeset i trideset godina i, ako se razlikuje, po čemu?
Najveća razlika između roditeljstva sada i pre samo pet ili deset godina ogleda se u načinu na koji se tehnologija uvukla u sve pore porodičnog života. To što ekrani hipnotišu i stvaraju zavisnost postaje ogroman problem. Roditelji brinu oko toga koliko vremena njihova deca provode ispred ekrana, šta rade na svojim ekranima i koje vrednosti usvajaju. Brinu se oko toga kada su njihova deca ispred ekrana (često do duboko u noć), gde su ispred ekrana (često sama u svojoj sobi, bez povezanosti sa ostatkom porodice) i s kim su. Drugi problem predstavlja činjenica da zbog zavisnosti od ekrana deca zanemaruju sve druge aktivnosti u kojima su njihovi vršnjaci svojevremeno uživali.
Često ste u prilici da razgovarate s roditeljima na svojim predavanjima. Koje su najčešće dileme i pitanja savremenih roditelja?
Roditelji mi stalno govore da ih najviše nervira to što deci moraju sto puta nešto da ponove kako bi ih poslušala i uradila ono što se od njih traži. Kada pročitate moje knjige, videćete da program pod nazivom Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo sadrži metod za rešavanje tog i mnogih drugih porodičnih problema korak po korak.
Koristeći pozitivne tehnike koje podrazumevaju poštovanje dece, roditelji kod njih mogu stvoriti naviku da ih najčešće bez negodovanja poslušaju čim im se jednom nešto kaže. To će razrešiti sve ono što u porodici svakodnevno izaziva trzavice, kao što su svađe između braće i sestara, odlazak na spavanje, probirljivost u jelu, izrada domaćih zadataka itd.
Šta su osnovni principi i po čemu je specifičan pristup Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo?
Osnovno načelo Mirnijeg, lakšeg, srećnijeg roditeljstva jeste činjenica da roditelji znaju bolje od dece šta je za decu dobro. Zato je na njima da donose odluke kako bi mališani i tinejdžeri usvajali vrednosti, veštine i navike svojih roditelja. Kada se roditelji trude da budu pozitivni, odlučni i dosledni, deca uče da daju sve od sebe i da budu najbolja što mogu.
Jedna od najvažnijih strategija o kojoj podučavam roditelje naziva se pripremanje za uspeh. Naime, ako se dete loše ponaša, umesto da samo očekujete da se to neće ponoviti, potrebno je da pažljivo razmislite o tome šta treba promeniti kako biste u budućnosti dobili bolje rezultate i da to isplanirate.
U mojim knjigama pronaći ćete strategije koje će razrešiti mnoge tipične porodične probleme – od izrade domaćih zadataka i rivalstva između braće i sestara do spremanja kuće, odlaska na spavanje i jela. Ove strategije i tehnike podučavaju dete tome da sebe vidi kao nekoga ko sarađuje s roditeljima, ko je samostalan, motivisan, obziran i pun samopouzdanja. Ovaj metod pomaže roditeljima da budu opušteniji i da s više samopouzdanja obavljaju svoju roditeljsku ulogu. A to porodični život čini znatno mirnijim, lakšim i srećnijim.
Za četrdeset pet godina, koliko radim s roditeljima, nikada nisam videla da su ove strategije i tehnike zatajile. Zato mi je veliko zadovoljstvo to što mogu da ih podelim s roditeljima u mojim knjigama.
Kao jedan od uzroka za probleme navodite hronični stres koji podriva napore roditelja – šta biste izdvojili kao najvažniji savet za roditelje o tome kako da izađu na kraj s njim?
Mnogi roditelji žive veoma užurbano, što i njima i deci stvara preveliki stres. Moj najvažniji savet u ovakvim slučajevima odnosi se na pravljenje realističnog plana aktivnosti, pri čemu za svaku aktivnost i svaki deo dana treba planirati malo više vremena nego što je potrebno. Smanjenje stresa izazvanog užurbanošću omogućiće roditeljima da budu nasmejaniji, da izriču više pohvala i da se više pripremaju za uspeh, umesto da reaguju nervozno i ljutito.
Zbog modernih telekomunikacija roditeljima je gotovo nemoguće da se potpuno isključe i posvete samo svojoj deci. Kako naći pravu meru?
Od roditelja zahtevam da deci daju primer tako što će drastično skratiti vreme koje provode pred ekranom u njihovom prisustvu. Kada moraju da budu ispred ekrana zbog posla, preporučujem im da deci objasne šta rade kako ona ne bi pomislila da njihovi roditelji igraju igrice ili „vise“ na Fejsbuku.
Nešto od onog najboljeg što roditelji mogu da urade kako bi kod dece pojačali samopoštovanje i usadili im dobre navike jeste da sa svakim detetom svakoga dana, ako je to moguće, provedu izvesno vreme nasamo – jedan roditelj s jednim detetom. To ne mora da bude mnogo vremena, ali se mora činiti često i treba da bude predvidljivo.
Da li mislite da je biti dobar roditelj nešto što nam je urođeno (intuicija) ili je ipak za tako zahtevan posao važan rad na sebi (priručnici, seminari itd.)?
Da bismo naučili kako da postanemo roditelji kakvi želimo da budemo, potrebni su razmišljanje i vežbanje. To je veština koja postaje navika, a ne urođena ili intuitivna sposobnost.
Zanimljivo je i to što imate veliku porodicu – dvoje odrasle dece, usvojenu ćerku i šestoro unučadi. Kako je to uticalo na vaš posao – koliko ste pri formiranju svoje metode i pisanju knjige koristili iskustva iz svoje porodice?
Mnogo toga sam naučila podižući svoju decu. Nešto sam naučila suviše kasno da bi moja deca od toga imala koristi, ali je to koristilo mojim unucima. Na mene je uticalo i moje detinjstvo. Oba moja roditelja umela su da razmišljaju i postavljaju pitanja, tako da sam odrasla uz njihov dobar primer.
