Ministarka za evropske integracije izjavila je da Srbija sada koristi treću generaciju instrumenata za pretpristupnu pomoć IPA3, a da joj je kao zemlji kandidatu za period od 2021. do 2027. godine, odobrena pomoć od 1,4 milijardi evra.
„To zahteva posebnu akreditaciju sistema, jer je potrebno imati dovoljan broj obučenih ljudi koji mogu da prođu vrlo oštre zahteve za potrebne akreditacije. Naš plan je da do kraja maja meseca organizujemo posetu revizora koji bi trebao da pogleda naš prvi izgled struktura za korišćenje IPA3, koja sada akcenat stavlja na direktno korišćenje“, rekla je Mišćević u Skupštini Srbije odgovarajući na poslaničko pitanje.
Ona je podsetila da je početkom decembra u Skupštini je ratifikovan okvirni sprorazum o finansijskom partnerstvu od 2021-2027. u ukupnom iznosu od 1,4 milijarde evra.
Kako je rekla, to su sredstva koje dobijamo kroz IPA3 i ona se sastoji od godišnih programa, a u ovom momentu urađeni su programi za 2021, 2022. i 2023. godinu.
„Svih 165 miliona sredstava koje smo dobili od IPA3 za 2023. otišlo za budžetsku pomoć građanima i malim preduzećima u oblasti energetike, zbog poskupljenja cena energenata, 190.000 građana imaju korist od ove pomoći“, navela je ministarka.
Dodala je da se trenutno pregovara program za 2024. godinu, a od projekata je izdvojila upravljanje otpadom u Novom Sadu, upravljanje otpadnim vodama u Zlatiborskom okrugu, budžetska podrška za reformu državne, budžetska podršak za reformu pravosuđa.
„Drugi instrument su višegodišnji programi. Oni se odnose na dva segmenta, jedno je zelena agenda i održivi razvoj, a drugi je pitanje zapošljavanja, naročito mladih, i socijalnog stanovanja. Za period od 2021.-2027. za ove programe dobili smo 340 miliona evra, a do sada smo isplanirali 450 miliona godišnjih programa“, rekla je Miščević.
Takođe je naglasila da veliki broj projekata na lokalnom nivou jesu oni koji dolaze iz investicionih okvira za Zapadni Balkan, posebno oni najveći, kao što je železnica.
„Srbija dobija 50 odsto više iz ovog investicionog okvira nego svi ostali na Zapadnom Balkanu. Zato što predstavljamo jako dobre i kvalitetne projekte koji su u završnoj fazi“, rekla je ministarka.
Istakla je da iz programa prekogranična saradnje za period 2021.-2027. Srbija dobila 715 miliona evra i dodala da su ti programi izuzetno važni, jer je reč o programima deinstitunacionalizacije na lokalnom nivou, za gerentološku pomoć, razvoj novih kapaciteta u lokalnoj samoupravi.
„Do sada je 100.000 ljudi imalo konkretnu pomoć i podršku od tih programa. U ove programe su uključeni programi regionalne strategije i saradnje Dunavska, jadransko-jonska, vrlo važni elementi povezivanja jer je to poenta regionalnog povezivanja. Od naredne godine Srbija će prvi put koristiti program Urbak koji podrazuma razvoj lokalnih samouprava u segmentu njihovih struktura“, poručila je Miščevićeva.
