Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Mislimo da se čistimo, a zapravo se trujemo: Samo je ovo zdravo mršavljenje, sve ostalo je put propasti

Mršavljenje

Zima, sa svojim hladnim danima i praznicima, često donosi višak kalorija, manjak aktivnosti i povećanu izloženost stresu. Kako bismo se osećali osveženo i vitalno, važno je pronaći načine da očistimo organizam od otrova i stresa, ali i da uspostavimo zdravije navike ishrane i života.

Jedan od ključnih elemenata u postizanju tog cilja je zdravo mršavljenje, koje podrazumeva gubitak suvišnih kilograma na način koji je prirodan, održiv i ne šteti zdravlju. Međutim, često se suočavamo sa različitim savetima o tome šta je zdrava ishrana i kako pravilno jesti kako bismo unapredili svoje zdravlje.

U emisiji “Uranak” na televiziji K1, na ovu temu govorio je dr Dejan Čubrilo, fiziolog i profesor na Medicinskom na fakultetu. On savetuje kako da očistimo organizam od toksina i stresa, što podrazumeva zdravo mršavljenje, kao i kako da uspostavimo uravnoteženu ishranu koja je dobra za naše zdravlje i vitalnost.

– Nema čarobnih dijeta, već znam kako ću to raditi kontinuirano, takođe znam da ću grešiti. Mora da se shvati da proces ishrane nije od Nove godine do mora, već je to proces koji se uči na nivou svesti, odnosno, koliko mogu jesti i da li treba da jedem određenu hranu – kaže dr Čubrilo i otkriva koji je prvi korak ka zdravoj ishrani:

– Količina je najbitnija i redovna. To su stvari koje odmah sebi morate da kažete: “Moram da smanjim količinu”. Nema “ne jedem ništa” ili “gladujem posle šest uveče”, jer posle toga nećete moći da zaspite, ali se ne pojede ni pola kilograma lososa ili nekog povrća, jer tako nećete moći da smršate. Morate da uđete u proces zdravih navika. Uveče možete da uzmete šaku badema ili jedno jaje, ako vam je baš potrebno, mada nije preporučljivo ga uzimati uveče.

Na pitanje šta treba pojesti uveče kada osetimo glad, doktor kaže:

– Nije sporno da se pojede hleb sa džemom i puterom, ali je jako bitna količina koju unosimo. Ukoliko ste i nakon toga gladni, uzmite šaku badema. Iako sadrže masti, one su jako dobre – kaže doktor i objašnjava da nutricionisti treba da prave kombinaciju, ali ne da prave dijagnozu:

– Nutricionizam kao pojam je zamišljen da pomaže kombinacije, a ne da pravi dijagnozu. Da bi telo stvaralo energiju, mora da ima dovoljnu količinu masti, a ne šećer. Možete pojesti uveče pet čvaraka sa nekom salatom. Svi koji misle da će rešiti holesterol izbacivanjem masti, grdno se varaju.

– Svaki obrok je hemijska reakcija. Ona sagoreva i daje energiju. Obrok je uspešan, manje uspešan ili neuspešan. Ukoliko jedete uz svaki obrok pet čvaraka, uz njih možete dodati još malo kiselog kupusa, turšiju, i eto vam obroka – kaže dr i objašnjava.

– Organizam se navikava na takvu vrstu ishrane. Nama su dovoljne enormno male količine hrane. Mi smo jednostavno na nivou kolektivne svesti sve poremetili. Nenormalno se prejedamo. Treba jesti malo i često – dodaje doktor.

Šta doktor kaže o autofagiji

– Autofagija je jedna teoretska priča. Vi sa njom možete živeti normalnim životom. Taj pojam da će ćelije da se same čiste ako nemaju dovoljno hrane. Ukoliko uzimate ovako male obroke i jedete redovno, a često, vi pravite hormonalnu ravnotežu. Sa autofagijom vi ne uzimate hranu. Pojmom autofagije mogu da se bave monasi, jer je njegov ručak pola šolje neke supice sa nekim bobom, to je njemu ručak, pa će kasnije uzeti par maslina ili neku bobu i to je njegov obrok, ali mi ne možemo sa našim pojmom autofagije, vi pravite hormonsku priču gde imate famozni kortizol koji će obezbediti energiju. To vam ne treba, jer hormon stresa će dati energiju ako je ne unosite – kaže dr Čubrilo i dodaje da vežbanjem ne trošite previše energije:

– Vi tokom vežbanja ne trošite neku energiju, to je 400 ili 500 kalorija, a to je ništa. Posebno ako ste početnik, gledam ljude koji besomučno trče, ubijaju se, a time samo uništavaju svoje telo. Krenite polako sa šetnjom. Ne treba zaboraviti da svi mi na stomaku imamo salo koje se topi, a oslobodićete ga se tako što nećete unositi ugljene hidrate i šećere, da ne provocirate insulin da zaključa topljenje tih masti. Vaša mast i kada se topi daje vam energiju, daje vam kalorije. Cela priča je izašla iz domena nauke i otišla u domen priča – dodaje doktor.

Porast insulinske rezistencije

– Insulinska rezistencija je postala na svetskom nivou ozbiljan problem, zato što imate takvu dostupnu količinu šećera. Deca danas jedu enormne količine šećera i dolazi do postepenog pada. Najveća greška je što jedemo nenormalne količine hrane, a poenta je ne prejedati se. Zbog toga ulazimo u problem rezistencije i načina života koji potencira toksikaciju. Ćelije nam gube sposobnost da prime glukozu unutra.

Voćna dijeta

– Voće je opasnost. Isto pravilo važi, da treba uzimati male količine. Nikako dijete ne počinjite sa jabukama i kruškama, jer ćete imati problema sa gasovima i varenjem.

Doktor naglašava da detoks ne može da bude zamena za obrok.

– Cvekla i celer da, popijte limunadu, ali morate da znate jednu veliku razliku, to ne menja obrok. Tu svi prave grešku. Onda uz to dobiju teglu leblebija ili kukuruza. Samo da nije animalno, već veganski, još ako je rou, sirovo, to je zdravo, a to je put ka propasti. Živite normalno, napravite sebi obrok, a uz to popijte celer, limunadu, cveklu, ali jabuka nije zamena za obrok ili užinu. Tu se pravi greška, kada jedemo voće i pijemo sokove, misleći da se čistimo, a zapravo pravimo veliku grešku i tada se trujete – zaključio je dr Čubrilo u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Tagovi:
Pročitajte još: