1. Verujete da za sve vredi isti način prehrane?
Vegetarijanstvo, veganstvo, sirova hrana ili pak specifične dijete predmet su brojnih rasprava, no činjenica je da ne odgovara ista prehrana svakome. Ono što odgovara vama ne mora nužno odgovarati i ljudima oko vas, a vredi i obratno. Ova filozofija poznata je pod nazivom bioindividualnost, a dobra je vest ta da se njome može lako upravljati, a valja obratiti pažnju na to šta i kako jesti te naučiti šta najbolje odgovora vašem organizmu.
2. Mislite da masnoće goje?
Ova teorija potiče iz loše provedenih i loše analiziranih istraživanja tokom 80-ih godina prošlog veka, a činjenica je da kad se masnoće potpuno izbace iz ishrane, gojaznost naglo poraste. Zašto? Zato što sve što je eliminisano iz ishrane mora biti nadoknađeno, a mast se često zamenjuje oblicima skrivenih šećera. Istina je da su našem telu potrebne masti, zajedno sa dobrim ugljenim hidratima i zdravim proteinima kako bi organizam funkcionisao, a na optimalnom nivou i održavao zdravu telesnu težinu. Takođe je istina da se u mnogim slučajevima dodavanjem dodatnih dobrih masti u ishranu zapravo pomaže gubitak kilograma.
3. Ne znate gde se sve kriju šećeri?
Na svoju štetu, mnogi ljudi pretpostavljaju da sva hrana slatkog ukusa sadrži šećer. No to nije istina. Kečap, sosovi za testeninu u tegli, neki hleb, nemasni mlečni proizvodi i krekeri s niskim procentom masti, odnosno najčešće hrana s malim procentom masnoća, zapravo ima jednaku ili čak veću količinu šećera kao i kriška torte. U prehrambenoj industriji šećer je način broj jedan kojim se privlače kupci. Upravo zbog toga, vrlo je važno znati u kojoj se hrani nalaze skriveni šećeri. Zašto? Zato što debljinu ne uzrokuju masnoće, već procesuirani šećeri.
(tportal.hr)
Preuzeto: srbijadanas.com
