Srbija je uglavnom tradicionalno društvo, što znači da se kod nas i želja za većom porodicom relativno održala. Zato bi poboljšanje materijalnog položaja porodica moglo da ima uticaja na odluku za rađanje. S druge strane, različiti vrednosni sistemi diktiraju stilove života što posredno utiče i na odluku o roditeljstvu, smatra sociolog Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Dokaz da životni standard nije najvažniji je to što neke bogate zapadne zemlje imaju veći problem sa natalitetom nego mi. Njihovi građani su dobrog materijalnog statusa, beleže nisku stopu nezaposlenosti, ali se ne odlučuju za veliki broj dece, ili ne žele da postanu roditelji. S druge strane, imamo primer siromašnih muslimanskih zemalja koje karakterišu porodice sa velikim brojem dece.
Da li nove populacione mere mogu da utiču na povećanje nataliteta?
– Naravno da mogu. Donošenje Strategije za podsticaj rađanja je vrlo važna stvar, ali je još važnija želja da se ona zaista i primeni. Strategije i akcioni planovi su pisani i usvajani i ranije, ali su ostali samo mrtvo slovo na papiru. Veće državne podrške nije bilo ni za one koji su se nezavisno od svega odlučili da postanu roditelji. Sada je kod vlasti primetan entuzijazam u sprovođenju donetih mera i nadamo se da će tako i biti.
Šta još država treba da preduzme kako bi se stvorila pogodnija klima za rađanje?
– Materijalno blagostanje ne može direktno uticati na želju za rađanjem, ali neke druge mere, poput usklađivanja rada i roditeljstva, i te kako mogu. To znači otvaranje većeg broja vrtića blizu radnog mesta roditelja, prilagođeno radno vreme,približavanje rodnih uloga. Takođe, i sistem vrednosti koji se promoviše preko sredstava javnog informisanja trebalo bi da podržava veće porodice. To vidimo na primeru Francuske, koja je dobrom politikom uspela da podigne stopu nataliteta na iznad dvoje dece po ženi. S druge strane, to se nije dogodilo u Nemačkoj gde su preduzete prvenstveno materijalne mere.
Kada se mogu očekivati prvi efekti preduzetih mera?
– Potrebna je njihova kontinuirana primena nekoliko godina, kako bi se beležili osetni pomaci. Problem je to što veći rezultat treba postići sa sve manjim brojem žena u fertilnom periodu.
Koja su tri osnovna razloga za smanjenje populacije u Srbiji?
– Do problema neusklađenosti roditeljstva sa poslom došlo je još krajem pedesetih godina prošlog veka, mortalitet je povećan, a i emigracija je postala masovna. Sve više žena, još u vreme socijalističkog uređenja, zapošljavalo se, što je dovelo do postepenog nestajanja proširenih porodica. To je u kontrastu sa ranijim periodom kada su muškarci bili jedini hranitelji porodice, a žene imale pomoć ostalih članova porodice sa kojima su živele.
Zašto savremene žene rađaju uglavnom jedno dete?
– Ulaskom u javnu sferu žene ostaju bez podrške i dodatno su opterećene zahtevima na poslu i izgradnjom karijere. To se odrazilo i na broj dece koju su rađale. Najpre je to bilo dvoje, a kasnije, sa uspostavljanjem kapitalističkog sistema i novih vrednosti, žene se često odlučuju da rađaju samo jedno dete. Istraživanja pokazuju da neretko žele da rode i troje dece, ali zbog opterećenosti na poslu i kod kuće, to ne urade.
Koje su posledice toga?
– Zemlja stari, biće nas sve manje. Ne manje važne su i migracije gde prvi talas odlaska počinje krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su naši građani odlazili na “privremeni” rad u inostranstvo. Veći odliv stanovništva beleži se i devedesetih godina. Odlazak, nažalost, nije zaustavljen, već je intenziviran. Njihovim odlaskom ne gubimo samo njih, već i njihovo potomstvo.
Preuzeto: Yumama.com
