Kada su se Oterovi vraćali kući iz škole u Kanzasu u januaru 1974. godine, nisu ni slutili da će im se za nekoliko minuta život promeniti iz korena. Njih troje pronašli su oca Džozefa i majku Džuli, brata Džozefa mlađeg (9) i sestru Džozefinu (11) mrtve u njihovoj kući. Ubica je počinio jeziv zločin – ugušio ih je žicom od telefona. Ispostavilo se da je ovo samo jedan u nizu straviičnih zločina koji će počiniti Denis Rader, piše Mirror.
Denis je u Kanzasu važio za uzornog građanina, dobrog prijatelja i porodičnog čoveka koji je živeo normalnim, svakodnevnim životom, čak je radio i u crkvi. Najjezivije je to što je iza maske uzornog oca i muža, Denis živeo dvostruki život serijskog ubice. Usmrtio je na svirep način desetoro nevinih ljudi.
Niz zločina
Posle svog prvog masovnog ubistva, sredinom sedamdesetih godina Denis je nastavio da ubija ljude.
Svega dva meseca nakon ovog zločina ubio je Ketrin Brajt i njenog brata Kevina. Oni su po povratku u svoju kuću zatekli ubicu kako sedi sa pištoljem u rukama. Rader je prvo pucao Kevinu u glavu, ali je on tada na sreću uspeo da preživi. Kevin nije uspeo da spase svoju sestru koju je Denis nožem izbo nasmrt. Kevin je kasnije takođe preminuo od zadobijenih povreda.
Denis se naredne tri godine primirio, tačnije sve do 1977. godine, kada je ponovo nastavio sa napadima.
Rader je u martu te godine iskoristio petogodišnjeg dečaka kako bi na prevaru ušao u njegovu kuću. Odmah ga je zaključao u kupatilo sa braćom i sestrama, a zatim je zadavio njihovu majku Širli Vivijan.
Iste godine ubio je još jednu nedužnu devojku Nensi Foks, koja je pronađena zadavljena.
Rugao se policiji
Denis je više puta anonimno zvao policiju kako bi ih zadirkivao. Očigledno je bilo da je želeo pažnu javnosti, ali i nadležnih službi.
Nakon što su trojica muškaraca lažno priznala da su ubili porodicu Otero, on je poslao pismo uredniku lokalnih novina. U pismu je izneo niz šokantnih detalja o ovom jezivom zločinu koje je mogao samo on da zna, a pismo je potpisao imenom koje ima seksualnu konotaciju. Odmah je dobio nadimak BTK (bind, torture, kill – vezati, mučiti, ubiti).
I posle ovoga Rader je želeo još veću pažnju medija i policije, pa je kako je vreme odmicalo nastavio sa slanjem pisama i pesama policiji u kojima je pisao o svojim žrtvama i želji da ponovo ubija.
Pisao je jednom i TV mreži žaleći se da nisu dovoljno izveštavali o njegovim zločinima.
– Koliko ljudi treba da ubijem da bih dobio pažnju cele nacije – napisao im je on u pismu u kojem je navodno sugerisao novinarima koji bi nadimak mogli da mu dodele.
Jedan od užasnih primera bio je “BTK davitelj”, a u pismu je Denis upozorio da će nastaviti sa serijom ubijanja.
Deset godina potrage
Denis je postao hrabriji, pa je žrtve tražio u svojoj neposrednoj blizini jer policija nije uspela više od deset godina da ga pronađe,
Rader je nakon jedne partije Binga kidnapovao svoju komšinicu Marin. Osam dana kasnije ona je pronađena zadavljena. Ipak, policija ni tada nije uspela da ga poveže sa zločinom.
Sledeće godine ubio je Viki Vegerle. Žrtvu je pronašao mrtvu njen suprug Bil kada se vratio s posla kući. Pored nje bio je njihov dvogodišnji sin koji je još uvek bio živ. Iako je nju ubio Denis, policija je kao glavnog osumnjičenog u nedostatku dokaza navela njenog supruga Bila.
Svoju poslednju žrtvu Rader je ubio 1991. godine, a u pitanju je bila Dolores Dejvis, koju je prvo oteo, a zatim i zadavio. Telo žrtve ostavio je pored mosta.
Nakon ovog zločina Denis Rader je prestao da ubija, ali ga nisu pronašli još 13 godina.
30 godina misterije
Povodom 30-godišnjice od prvog ubistva koje je počinio tada misteriozni BTK, lokalni medij sa kojim se Denis dopisivao ranije emitovao je 2004. godine prilog. U tekstu je navedeno da su njegovi zločini počeli da blede, pošto i posle toliko godina ubica nikada nije otkriven. Međutim, ovaj tekst ponovo je probudio želju za slavom i naveo je Radera da se ponovo aktivira.
Dva meseca posle priloga medij je dobio pismo od Denisa u kojem je dostavljena kopija vozačke dozvole Viki Vegerle, fotografija njenog tela i njegov prepoznatljiv potpis. Narednih godina ostavljao je tragove o svojim žrtvama pored osakaćenih Barbi lutki na različitim lokacijama u gradu, odajući informacije za kojima je policija tragala.
Rader je 2005. godine kontaktirao policiju sa veoma čudnim zahtevom. Želeo je da zna da li može da komunicira sa njima preko kompakt diska. U pismu je naveo da ukoliko policija prihvata njegov predlog treba da objavi oglas u novinama u kom će pisati “Reks, biće u redu”. Policija se složila sa njegovim zahtevima, međutim, prećutali su mu da diskovi sadrže meta podatke koji se mogu pratiti. Nakon što je poslao prvu disketu, policija je vrlo lako otkrila o kome se radi i ubrzo su došli do crkve u kojoj je radio. Odmah su uporedili DNK rezultate sa mesta zločina sa brisem njegove ćerke, koja je nekoliko dana ranije dala bris iz grla u obližnjoj bolnici.
Uhapšen je
Denisa Radera je policija uhapsila u februaru 2005. godine dok se vozio kući iz kancelarije na ručak sa suprugom. Nakon što je suočen sa svim dokazima i DNK analizama, priznao je deset ubistava.
Nakon njegovog hapšenja, policija je u kompijuteru pronašla jezive fotografije na kojima se oblačio kao žrtva, pokušavajući na taj način da zadovolji svoje seksualne fantazije.
Sudija je tokom suđeja bio užasnut jezivim detaljima koje je Rader rekao o svakom od svojih zločina, uključujući i naćin kako je uhodio svoje žrtve pre nego što ih je ubio.
U avgustu 2005. je osuđen na deset doživotnih kazni, odnosno na ukupno 175 godina zatvora.
Rader se na suđenju obratio porodicama žrtava tražeći od njih oproštaj za svoja dela. On i danas služi kaznu u zatvoru El Dorado u samici zbog prirode svojih zločina. Svirepi serijski ubica se oglašavao iz zatvora navodeći da je postao tamo ljubimac stražara.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
