Uvreženo je mišljenje da kada u proleće padne kiša da će bar oni koji muku muče sa polenskim alergijama ili čak alergijskom astmom odahnuti nakratko. Naučna istraživanja, međutim, pokazuju da u nekim slučajevima ovo jeste tačno, ali postoje situacije kada kiša zapravo može da pogorša zdravstveno stanje.
Alergični na polen znaju da im sa prolećem dolaze i nevolje. Suze im oči, svrbi ih nos, golica ih grlo. Terapija pomaže, ali ne otklanja tegobe. Usred prolećnih muka mnogi prizivaju aprilske kiše kao spas. Jer veruje se da pod težinom kišnih kapi polen koji je inače u vazduhu i tako se lako i prenosi, pada na zemlju, ostavlja za sobom pročišćen vazduh i oslobađa alergične svakodnevnih tegoba.
Ali zar kiša ne podstiče rast biljaka, izazivajući na taj način još više polena?
Prema Američkoj fondaciji za astmu i alergiju (Asthma and Allergy Foundation of America), polen bude visoko u vazduhu kad je vreme suvo. To je zato što nema dovoljno vlage u sebi zbog čije težine bi pao na zemlju. Vetar ga tako lako i raznosi.
Logično je, zato, kada padne kiša, da ga obori na zemlju i očisti vazduh jer je polen tada suviše težak da bi lebdeo.
I dok je kiša donekle spas za alergične na polen, teški pljuskovi mogu zapravo da izazovu još veće probleme ljudima koji su alergični na buđ, prašinu i travu.
Naime, kiša prouzrukuje jači rast biljaka kao što su korov i trava, što dovodi do razvoja buđi.
Uz sve to, jake kiše (oluje) “cepaju” polen na sitnije delove i čestice koje se još brže šire. Iz tog razloga bi alergični na polen morali da se klone “svežeg vazduha” posle jakih oluja.
Dakle, umerena prolećna kiša može da nivo polena privremeno obori, ali jaka kiša ili oluja mogu zapravo da povećaju koncentraciju alergena u vazduhu.
Zato, ako ste alergični dobro pratite vremenske uslove i nakon lagane kiše slobodno prošetajte i udahnite čist prolećni vazduh. Nakon velikih oluja, ipak, zadržite se tamo gde polena skoro i da nema.
