Ideju koja zvuči kao scenario naučno-fantastičnog filma sproveli su u delo 16-godišnjaci i 17-godišnjaci iz Novog Sada, koji su se kvalifikovali za finalno svetsko takmičenje za VR aplikacije koje se održava u Kini.
Na nedavno završenom SHack-u, internacionalnom takmičenju u programiranju koje je održano u Novom Sadu, titulu pobednika osvojio je lokalni tim sastavljen od novosadskih tinejdžera, koji je kreirao VR aplikaciju koja ljudima sa teškim invaliditetom (kvadriplegičarima) omogućava upravljanje mašinama i kućnim aparatima isključivo – pogledom, prenosi portal Serbian Times.
Ideju koja zvuči kao scenario naučno-fantastičnog filma sproveli su u delo 16-godišnjaci i 17-godišnjaci, a ekipa portala Serbian Times razgovarala je sa vođom tima Petrom Bojanićem (17) i dizajnerom Lazarom Varagićem (16), inače članovima “Tima 3” koji se trijumfom u Novom Sadu kvalifikovao za finalno svetsko takmičenje za VR aplikacije koje će se u novembru odigrati u Kini.
– Tema cele manifestacije je bila “unapređenje društva”, a u našoj ekipi je bila još i programerka Nataša Cvijanović, te dva momka, Luka i Mihajlo, koji su zbog obaveza odustali od projekta. Opredelili smo se za oblast “medicina i pomoć drugima”. Prvobitno smo hteli da napravimo aplikaciju za učenje prve pomoći, ali nam je mentor dao drugu ideju koje smo se dalje držali, ističu Petar i Lazar.
– Zamisao je da naša aplikacija kroz praćenje pogleda ljudima sa hendikepom olakša i ulepša život. Praćenje pogleda je najbolja opcija zbog toga sto su očni mišići i nervi najizdržljiviji i najočuvaniji kod slučajeva poput paraplegije. VR ili virtual reality aplikacije su one koje ubacuju korisnika u virtuelni svet. Korisnici koriste “headset” (uređaj koji se stavlja na glavu) preko kog ulaze u 3D okolinu gde mogu da se kreću ili rade neke druge stvari. Hoćemo da preko napravimo projekat pomoću koga će ljudi koji ne mogu da se kreću moći da zaključaju vrata, otvore prozor, pale televizore, lampe ili pristupe bilo kom elektronskum uređaju. I to bi radili samo koristeći njihove oči, nakon nekoliko sekundi gledanja u te aparate. Takođe, pogledom bi mogli da koriste i aplikacije za socijalizaciju, što bi verujem njima u potpunosti promenilo život. To znači da ne bi morao uvek neko da bude sa njima, dobili bi više samostalnosti, a mislim da bi im se i mentalno zdravlje tako puno poboljšalo. A socijalna interakcija bi im omogućila puno normalaniji i ispunjeniji život.
– U prototipu postoji rozi laser koji predstavlja liniju gde gledate, i kada koncentrišete pogled u neki električni predmet nakon par sekundi će se pojaviti mali meni u kom imate opcije da izaberete šta želite da uradite sa tim predmetom (da ga upalite ili ugasite itd). S obzirom da smo imali jedan dan da sve to osmislimo i isprogramiramo napravili smo jedan delić onoga što planiramo, ali imamo u vidu da dodamo i menjanje kanala televizora, frekvencije radija…
Cilj – besplatna aplikacija
Kaže da im je cilj da u budućnosti maksimalno prilagode njihov izum za praktičnu upotrebu, smanje veličinu uređaja koji bi trebao da se nosi na glavi, ali i da maksimalno pojeftine izradu kompletne aparature da bi ona bila dostupna za široku upotrebu.
– Ideja je da aparatura jednog dana bude besplatna za ljude sa medicinskim problemima, a da za ostale ima neku tržišnu cenu. Već su nam se javile neke kompanije koje žele da im održimo prezentaciju našeg projekta. U međuvremenu, čeka nas mnogo rada da bi usavršili aplikaciju do takmičenja u Kini, konstatuju Petar Bojanić i Lazar Varagić.
Foto: whiteMocca/shutterstock.com
Izvor: eKapija
