Kako prenosi portal AgroFin.rs, poslednjih godina najveći napredak u srpskom agraru beleži voćarstvo koje donosi značajan devizni priliv. Samo od izvoza malina i jabuka godišnje devizni prihod kreće se oko 300 miliona dolara. Ipak, voćnjaci u našoj zemlji zauzimaju svega 183.602 hektara odnosno 4,8 odsto ukupno raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. To je, s obzirom na povoljne zemljišne i klimatske uslove za gajanje vоća, dosta skromno.
Mladi koji žele da se vrate na selo i započnu sopstveni biznis često su u nedoumici u šta i na koji način treba da investiraju.
“Ulaganje u zasade voća nije jeftino, ali svakako je isplativo na druži rok. Program ministarstava za poljoprivredu i selo obuhvata, između ostalog, ne mala sredstva pomoći mladima koji se opredele za voćarsku proizvodnju. Isto tako pokrajina takođe, kroz razne namenske konkurse, stimuliše mlade u seoskim sredinama da se opredele za planatažni uzgoj voća. Sredstva za tu namenu su transparentna i dostupna, a na mladima je da se zainteresuju i konkurišu”, kaže akademik dr Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i koautor usvojenog Nacionalnog programa za ruralni razvoj.
Akademik Škorić kaže da je u toku rad na projektu izrade regionalnog plana za voćarstvo na nivou republike.
“Mladima u skladu sa tim treba pružiti direktne preporuke šta, gde i na koji način treba da gaje od voćnih vrsta da bi postiglu uspeh i bili stimulisani za dalji rad. Kada se definitivno opredele za voćarsku proizvodnju, obavezno za stručni savet treba da se obrate nadležnim Savetodavno-stručnim poljoprivrednim službama koji će im u tome svesrdno pomoći”, rekao je Škorić.
B.K.
Preuzeto: AgroFin.rs
