Makrobiotičari ne preporučuju upotrebu mleka, poznato je. A izgleda da se i lekari u poslednje vreme slažu sa njima, jer je sve više članaka u ozbiljnim naučnim časopisima koji tvrde da mlečni proizvodi, uključujući mleko, sir i drugo, povećavaju rizik od srčanih oboljenja, ubice broj 1 u razvijenim zemljama.
U jednom proučavanju objavljenom u časopisu International Journal of Cardiology, istraživači su proučili 7 zemalja koje imaju visoku stopu konzumacije mlečnih proizvoda i otkrili da je smrtnost od srčanih oboljenja u njima rasla onako kako je rasla potrošnja mleka.
“Brojne analize potvrdile su važnost mleka… kao faktora koji određuje varijaciju stope smrtnosti od srčanih oboljenja. Konzumacija mleka povezana je sa arteriosklerozom”, utvrdili su istraživači. “Nedavne epidemiološke studije potvrdile su blisku povezanost između količine konzumiranog mleka i arteriosklerotskih oboljenja srca”.
Jedna druga grupa istraživača, koja je proučavala povezanost mlečnih proizvoda sa srčanim oboljenjima u 32 zemlje, utvrdila je da zapravo šećeri, odnosno ugljeni hidrati iz mleka, imaju najveću ulogu u razvoju srčanih oboljenja kod muškaraca starijih od 35 godina, dok nemasno (obrano mleko) igra najveću ulogu u razvoju srčanih oboljenja kod ljudi preko 45 godina.
Mleko i Parkinsonova bolest
U uglednom časopisu American Journal of Epidemiology, objavljeno je istraživanje koje pokazuje da konzumacija mleka povećava šanse da neko oboli od Parkinsonove bolesti.
Ovo nije sve. Prema Američkoj akademiji za alergije, astmu i imunologiju, kravlje mleko je glavni uzročnik alergija na hranu kod dece. Dr Frenk Oski, bivši dekan odseka za pedijatriju Univerziteta Džon Hopkins, izjavio je da postoje dokazi da gotovo 50 % dece u SAD imaju neku vrstu alergijske reakcije na mleko.
Dr Kaldvel Eselstajn, lekar jedne od najuglednijih klinika na svetu, Klivlend klinike, sve srčane bolesnike koje leči stavlja na vegansku dijetu. On je napisao inovativni rad, objavljen u American Journal of Cardiology, u kome namirnice životinjskog porekla označava kao glavni uzročnik srčanih oboljenja.
Proizvodnja sluzi
Po tvrdnjama poznate američke lekarke, dr Kristine Notrap, „mleko proizvodi ogromnu količinu sluzi i opterećuje organe za disanje, varenje i imuni sistem“. Dr Nortrap takođe kaže da, po njenim zapažanjima, pacijenti koji isključe mlečne proizvode iz ishrane na duže vreme i hrane se uravnoteženo, manje pate od prehlada i infekcija sinusa. Dr Viljem Elis, koji je decenijama proučavao uticaj melka na telo, kaže da mleko „naprosto nije dobro za ljude“. Po njemu, velika količina sluzi čiju proizvodnju u telu izaziva mleko stvara određenu vrstu prekrivača na unutrašnjem zidu creva, ometajući apsorpciju hranljivih sastojaka, što na kraju dovodi do sindroma hroničnog umora.
Šta je alternativa
Kravlje mleko se obično navodi kao sjajan izvor kalcijuma. Ali, kalcijuma, koji se daleko bolje usvaja, ima daleko više u susamu, kao i u zelenom lisnatom povrću (npr. kelj). Ako posmatramo mleko kao izvor proteina, izvor veoma kvalitetnih biljnih proteina su sojini proizvodi (sojino mleko, tofu, tempeh), zatim jezgrasto voće (orasi, lešnici bademi).
Po svemu navedenom, zaključak bi mogao da bude sledeći.
Možda bi bilo preterano potpuno izbaciti mleko i mlečne proizvode iz ishrane; ali, nagomilalo se već dovoljno dokaza da bi njihovu potrošnju svakako trebalo smanjiti, odnosno, konzumirati ih zaista umereno.
Preuzeto: Zdravahrana.com
