Dve godine nakon izgradnje prevodnice na Malom Staparu, 1795. sagrađen je i čuveni mlin, nakon odluke Beča da na prevodnicama mogu da se grade objekti koji će služiti mlevenju žita i proizvodnji brašna. Mlin u Malom Staparu je jedini na mirnim vodama u ovom delu Evrope, a njegova neprocenjiva vrednost se ogleda i u tome što je zadržao svoj originalan, prvobitni izgled.
Pre 45 godina malostaparski mlin je ugasio svoje turbine. Poslednji, tada mladi mlinar, uz svoga oca Lazara, živo se seća rada mlina, kaže I sad bi ga mogao za tren pokrenuti!
“Tu sam bio kao student, morao sam jer sam tako zarađivao da bi mogao studirati. Meni je to bilo ekstra, nakon učenja, sednem na šlajz i uživam. A mlin , to je sada konzervirano, ja sam se iznenadio kako stanje mlina dobro. I šta ovde fali? Fale kaiševi! Stavi kaiševe, podigni šuber, kreni, žito stavi ovde da krene… taj zvuk, taj zvuk…!” sa suzama se priseća Nikola Ačanski.
Mlinovi su nekada građeni su radi pokrivanja troškova gradnje prevodnica. Ovde se mlelo čak šest vrsta brašna nadaleko čuvenog kvaliteta.
„Šuberima se odvozilo žito gore i sipalo na valjke. Ima tri para valjaka na prvom spratu i onda se tu mlelo. I onda je to kružilo – ide dole i vraća se i potom se odvajalo. Prvo je išlo belo brašno, hlebno brašno, crno brašno, poslednja tura su bile mekinje i onda griz” kaže Ačanski.
Malostaparski mlin, jedan je od pet građenih na Velikom bačkom kanalu podignut 1794 a nakon požara i rekonstrukcije 1848 godine do današnjih dana zadržao je svoj izgled. Svedok je I dokaz tehničke revolucije jednog vremena.
“Građa za Malostaprski mlin je stigla iz Tatri i sa Karpata i dovožena je kanalom koji je i za tu svrhu pokazao svoju opravdanost” objašnjava istoričar Zoran Peruničić.
Mesto milenijumskih susreta, kako ističe Zoran Peruničić, gde je tekao pradunav a kod između Malog Stapara i Sivca, bilo ušće Drave u Dunav, mesto je i pohoda dva cara.
“2.maja 1807 ovde je priređen ručak za austrijskog cara Franca prvog i njegovu petnaestogodišnju ćerku Mariju Lujzu koja se posle nekoliko godina udala za Napoleona Bonapartu . Ovde je čak I Grof Semza koji je imao svoj dvorac između Malog Stapara i Krnjaje, današnjeg Kljajićeva, dovozio žito da melje svoje potrebe” ispričao je hroničar Peruničić.
U ovom mlinu glazirao se pirinač i pravio kozmetički puder. Meljava žita se radila sa ušurom od 14 posto pa je od 100 kg žita 14 kg je bio ušur, a dobijalo se 49 kg hlebnog brašna (tip 600), 9 kg belog, 7 kg crnog brašna (tip 850) i 18 kg mekinja – živo je sećanje nekadašnjeg mlinara Ačanskog. Poslednji je zaključao vrata mlina a turbine već pola veka nemo čuvaju brojne legende viševekovnog zdanja.
