Pre mnogo godina Dragan Markušev počeo je da skuplja stare motore, a danas u svojoj zbirci ima preko 120 motocikala i nekoliko starinskih automobila. Sve njih drži u Muzeju motocikala u Pančevu, ali ovo mesto nastalo je mnogo posle njegove odluke da počne sa ovim zanimljivim hobijem.
Zajedno sa suprugom se trudi da u njihov muzej budu smešteni modeli koji imaju stvarno veliku muzejsku i kolekcionarsku vrednost, a gotovo svaka nabavka je bila jedna avantura. Čak i početak njegovog kolekcionarstva.
– Nisam imao garažu pa sam dugo skupljao motocikle krijući ih u selu Gaj, iza Kovina, kod svog ujaka. Kada je on došao u Srbiju iz Austrije, rekao mi je:”Mi dolazimo, a ti vidi šta ćeš sa motociklima”. Pošto je jedan ambara od 27 metara bio pun motora, prikolica i delova, ja sam pitao gde ću sa tim motorima. Bili smo tek došli u Pančevo, i pošto sam imao konačno veći plac, onda smo svi zajedno skupili novac za garažu od 27 metara. Ali je ubrzo ta garaža postala mala, pa smo uspeli još jednu da sagradimo. Pa kasnije i treću. A sada su i te tri male, pa se na placu nedaleko odavde nalazi dvadesetak motocikala i nešto starijih automobila – priča Markušev i dodaje da bi mu trebalo oko 1.000 kvadrata da smesti sve antikvitete, a trenutno muzej ima nešto više od 300 metara kvadratnih.
Najstariji motori su DKV model E206 iz 1926 godine, u prvoj boji i PUH E220 iz iste godine.
Dragan priča da do motora dolazi na razne načine, pa neke nabavlja u Srbiji a neke u inostranstvu.
Ranije sam obično putovao sa starim motociklima. Voleli smo nekada da stanemo po selima i u nekoj hladovini da okrenemo po turu pića. Tu je uvek bilo ljudi i oni su najviše znali čega ima u okolini, po tavanima, štalama, šupama… a već im “bodeš oči”, recimo, sa nekim starim BMW-om koji ih vraća 40-50 godina unazad. Kasnije kada su nastupili mobilni telefoni i internet, to je malo splaslo jer puno ljudi trguje sa antikvitetima, a motocikli su mali i začas odu preko granice – priča Markušev.
Na pitanje koliko motora ima u voznom stanju, kaže da se i sam iznenadio kada mu je za potrebe jednog indijskog filma koji se snimao u Srbiji, bilo potrebno 38 ispravnih starih motocikala.
– Dali su nam rok od sedam dana da spremimo sve te motocikle. Naravno da je bio rad pod stresom, pa smo čak ostajali i noću da spremimo motore jer znam da od tih 120 jedna trećina jeste ispravna. Ali to nisu vozila kojima samo možete da okrenete ključ, “kresnete” kurblu i vozite. To su motori koje morate da spremite – objašnjava Dragan.
U svakom slučaju uspeli su da ispoštuj narudžbinu, ali im nije bilo jednostavno.
Što se tiče sređivanja motora, to je jako komplikovano. Neke delove čekaju i po godinu dana da stignu iz inostranstva, za neke motore ne postoje alati pa moraju da ih prave a opravke mogu da traju i po nekoliko meseci.
Iako se radi o starim motorima, samim tim i vrednim, nije uvek slučaj da motocikle kupuju jer ima ljudi koji ih poklanjaju jer žele da ih neko sačuva, a ne proda. Zbog toga planira da pored svakog motora napišu i sve podatke u vezi sa njim, kao i kako su došli do njega.
Nije važno da motor šljašti
Iako je za laike važno da motor lepo izgleda, za poznavaoce starina je jako bitno da je vozilo onakvo kakvog ga je vozač izbacio na tržište.
– Kada vidimo da nešto šljašti, sija, to je jako lepo za oko. Ali pošto delova nema puno na tržištu, mnogo proizvođača se bavi delovima koje prave da liče na original. Takvo vozilo može da bude pet puta lepše nego kada je proizvedeno, ali ono nema neku veliku vrednost jer nije originalno – kaže Dragan.
A u kolekciji imaju zanimljivih komada poput Harley Davidson W 750 iz 1930 godine, što je civilna verzija.
– Obično su dolazili radni motori, pa nije jasno kako je ovaj dospeo u Srbiju. Možda je bio neko imućan pa je došavši iz Amerike doneo i motor – objašnjava Dragan.
Osim ovog motora, ima i Harley Davidson C500 iz 1930. godine, koji je uplaćen 1929. godine u Beogradu a pretpostavlja da je naredne godine isporučen.
– Čovek se zvao Radmilo Tatarski i verovatno je bio imućan čim je mogao da priušti sebi takav nov motocikl. Čuvao ga je negde do sadamdeset i neke godine. Posle njegove smrti ga nasleđuje njegov rođak Bogdan Tatarski u selu Žabalj. Pre nekih 17-18 godina ga ja kupujem od njega. Taj motor je “beogradska priča” jer je sakrivan u zgradi “Politike, da bi preživeo silne vojske koje su nailazile i oduzimale sve za potrebe rata. Lepo je što se javila jedna gospođa, mislim da je bila ćerka, koja ga je videla u jednoj TV reportaži pa se obradovala što je motocikl i dalje u kolekciji i neće otići preko granice – priča Markušev.
Motor nosio u koferu na letovanje
Ali ovo je samo jedna od zanimljivih priča oko motora. Tako je jednom krenuo na letovanje u Grčku, a u kofer je spakovao gotovo čitav motor! I da stvar bude zanimljivija, drugi je vratio nazad.
Supruga je pronašla destinaciju za letovanje, ali se meni nije išlo jer uvek imam šta da radim… setio sam se jednog starog Grka koji je bio izuzetan trgovac starim motociklima. I onda smo dogovorili da se menjamo. Čovek je obećao i čast samo da ja donesem ono što je njemu nedostajalo. Otišli smo na letovanje, ja sam šrafio motor i menjač, pošto je bio rasklopljen. Oni su došli i isposlovali smo sve. Pošto smo išli autobusom, vozač se nudio damama da ubacuje kofere. Ja sam hteo da ubacim, ali on je odbio. Dodao sam mu kofer, a onda me pitao da li sam normalan i šta nosim! A ja sam mu rekao da nosim ono što mi treba za letovanje!… – priča Dragan kroz smeh i dodaje da je u dve tašne, gde je bio spakovan motor, bilo je oko pedeset kilograma, ali vozač nije bio spreman za tako nešto!
Naravno, motor je dopremljen u Srbiju! Dragan je ispričao još jednu anegdotu o motoru “Gnom Rom” i izvesnom gospodinu Čorbiću iz sela Polumir u blizini Kraljeva.
– On je bio dečak kada su Nemci izgubili rat u Srbiji. Ostala su tri motocikla koji su bili u službi Vermahta. Narod je bio ljut, pa je sve što je nemačko bacao u provaliju. I ta tri motocikla su završila u provaliji. On se toga setio posle nekih dvadesetak godina. Uspeo da je izvadi dva agregata, a onaj koji je bio na vrhu bio je bolje sačuvan pa je njega čitavog u delovima izvadio i sklopio. Vozio se jedno vreme dok nije nastupio kvar na motoru, i ostao je parkiran. Od njega je kupio moj drugar Paja iz Vrnjačke banje, a posle restauracije ga je prodao meni i sada se nalazi u muzeju – priča Dragan.
Ali tu nije kraj ovoj priči jer je kasnije njegov drugi prijatelj uspeo da nađe vlasnika iz Polumira, koji se jako obradovao što mu je motor i dalje u Srbiji i završio u muzeju.
Našao kurirski motor Gestapoa na tavanu
Iako su svi motori u muzeju kupljeni ili dobijeni, Dragan kaže da postoji jedan za koji se tvrdi da je ukraden! Legenda ovako glasi:
– Za vreme II svetskog rata štap Gestapoa je bio u Pančevu. Motor je bio parkiran ispred te zgrade i iz obesti ili ko zna čega, ljudi su rešili da “prisvoje” taj motocikl. Zatrpali su ga na jednom tavanu obližnje kuće. Puno godina je stajao pokriven starim ćebadima i čaršafima u prašini. Znao sam da su se u toj kući nekada popravljali motocikli, ali je tu živela jedna baka koja nije dozvoljavala nikakvo pentranje na tavan. Preko nekih svojih drugarskih veza sam dospeo do telefona gazdarice koja je u Nemačkoj i koja je dozvolila da odem na tavan da vidim šta se nalazi, pa ako ima nešto motocikala da uzmem, a dogovorićemo se za cenu – priča Dragan.
I tako je i dospeo na misteriozni tavan, gde je slučajno nabasao na ovaj motor.
– Nije bilo čitavih motocikala, ali je bilo dosta ramova, prikolica… iz ratnog perioda. Već smo odustajali od svega kada smo videli u ćošku da je bilo puno stare garderobe. Zavukao sam ruku ispod i napipao nešto tvrdo, shvativši da je to točak. I dok sam vukao taj točak, čitava gomila se pomerala a izvukao sam čitav ram bez motora. Nisam odmah primetio o kom se motoru radi, ali sam kasnije video da je to “Dijamant”, nemački kurirski motocikl iz 1939. godine. Bez agregata, ali sa Vermaht tablicom. Kada sam se raspitao o čemu se radi, došao sam do priče da su oni navodno ukrali taj motocikl, ali možda i sklonili, jer je bila bežanija zbog kraja rata! U svakom slučaju hvala im! – kaže Dragan.
Međutim, dodaje, on obećao je u jednoj TV reportaži da će vratiti motocikl.
– Obećao sam da ću vratiti taj motocikl Nemcu ako mi dokaže da je bio zadužen u nemačkoj vojsci da vozi taj kurirski motocikl. Do tada, motor je i dalje u muzeju – kaže Markušev.
“Englez” u samo 1.000 primeraka
U kolekciji ima i izuzetno redak engleski motocikl New imperial iz 1929. godine, za koji im je britanski klub ovih motora pisao da je napravljen u samo 1.000 komada.
– To je izuzetno mala serija, a radi se o modelu 7V supersport. Čak su se izrazili da je to sedmi motocikl za koji se zna na ovim prostorima, a začudili su se kako je u nekoj tako maloj zemlji pronađen ovako skup motocikl. On je, uglavnom, služio za neke reklame bogatih veleposednika i fabrikanata u ono vreme koji su hteli negde da izlože – objašnjava kolekcionar.
Jedna od retkih stvari je i bočna prikolica koju je pravio profesor Porgez dvadesetih godina prošlog veka, a radi se o prikolici koja ima originalni baldahin koji je sprečavao da neka dama koja sedi u njoj pokisne.
– To je, navodno, jedina prikolica koja može uživo da se pogleda kada ukucamo na internetu. Ne kažem da negde ne postoji još neka, ali zasada nije fotografisana – kaže Dragan.
Inače, motori i vozila mogu se iznajmiti čak i za proslave, ali najčešće Draganu dolaze ljudi iz sveta filma.
Tako su do sada vozila iz muzeja bila u “Senkama nad Balkanom”, gde je bio šofer generala Petra Živkovića koga je igrao Nebojša Dugalić.
– Serija “Švindleri”, pa u “Kralju Aleksandru” smo briljilari sa velikim brojem kadrova gde sam bio kraljev vozač. Onda “Montevideo, bog te video” gde je bio motor, pa “Žmurke” i razne strane serije. U tri ili četiri indijska filma smo bili sa motociklima, pa nezaboravna serija “Komesario nardone” gde je pet motocikala bilo iznajmljeno dva i po meseca… – nabraja on.
