Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović priča o svom odgovornom i kreativnom poslu, o tome kako uspeva da sačuva tradiciju i duh ovoga grada, gde pronalazi motivaciju i šta smatra uspehom!
Biti žena u Srbiji nikada nije bilo lako, ali biti žena na visokoj funkciji, čini se da je još teže. Ipak, prva žena Sombora, uspešna gradonačelnica Dušanka Golubović hrabro se nosi sa svim iskušenjima i poteškoćama koje joj taj posao donosi, čvrsto uverena da je u životu važno imati cilj i hrabro koračati k njemu.
Kako izgleda vaš radni dan?
Svaki moj radni dan počinje oko pet sati, kada jutarnju tišinu i mir koristim za nova saznanja i obavljanje prvih radnih zadataka. To najčešće podrazumeva pregledanje pošte i davanje odgovora, iščitavanje pristiglih materijala kako za gradonačelnika tako i za Gradsko veće, traženje dodatnih informacija u vezi s navedenim temama…
Zatim su na redu deca, kratko druženje i priprema za njihove obaveze, a tek posle toga odlazak na posao. Brojni sastanci, konsultacije s kolegama i donošenje različitih odluka čine moju radnu svakodnevicu, a neretko je to i prijem građana s njihovim ličnim ili opštim problemima, za koje se trudim da pronađem rešenje. Moj radni dan traje u skladu s planiranim obavezama ili onima koje nastanu iznenada, pa se zapravo nikada ne zna kada se završava.
Koliko je teško biti gradonačelnica, s kojim problemima se suočavate i kako ih rešavate?
Biti gradonačelnica na prvom mestu je izuzetno kreativan posao, u kome se bavite svim aspektima života i imate priliku i obavezu da radite na promenama koje unapređuju kvalitet života građana.
Zbog toga je važno da znate na koje probleme ljudi nailaze, kakva su im očekivanja, kako da za pojedinačni problem predložite opšte rešenje, ali i da znate model po kome je to što predložite moguće sprovesti.
Važno je i da razmišljate o budućnosti, planirate dugoročno i u skladu s tim predlažete održiva rešenja. Za suštinske promene treba vremena i zbog toga su neophodni strpljenje i upornost.
Gde nalazite motivaciju za rad i kako motivišete druge?
Promena nabolje, konkretan rezultat kojem date lični doprinos, predstavlja najveću motivaciju. Kada obezbedimo zdraviju vodu za piće ili bolje puteve, izgradimo novi vrtić ili ambulantu, zbrinemo porodicu koja nije imala krov nad glavom, to je moj razlog za sreću. A sreća je dobar motiv.
S druge strane, ona je vredna samo kada se deli s drugima i zato su timski rad i aktivno učešće ljudi čije probleme pokušavamo da rešimo uvek dobar način da ih motivišem.
Kako uspevate da sačuvate prepoznatljiv duh i tradiciju Sombora?
Sombor je grad bogate istorije i kulture, ali i rafiniranog ukusa koji odlikuje Somborce. Otuda poseban izazov predstavlja očuvanje tradicije, uz obavezne moderne elemente – u arhitekturi, kulturi, ali i u drugim sferama života.
Najočigledniji aspekt takvog delovanja možda je projekat Trga umetnosti, čiji je cilj da infrastrukturno i organizaciono poveže sve gradske ustanove kulture, od kojih je gotovo svaka smeštena u zgradu pod posebnom zaštitom kao spomenik kulture.
Sve njih povezuje moderno uređen prostor, koji po planu treba da bude upotpunjen elementima savremene umetnosti.
Pored toga, očuvanje kulturne baštine obezbedili smo i upisom nekoliko tradicionalnih somborskih proizvoda na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa i favorizovali njihovu izradu ili upotrebu, pored uobičajene, i na druge savremene načine.
Takav primer predstavljaju staparski ćilim i bezdanski damast. Brojni programi i gradske manifestacije takođe prate ovaj trend.
Na šta ste najponosniji u dosadašnjoj karijeri?
Ponosna sam na činjenicu da ono što je 2016. godine bio četvorogodišnji plan, danas predstavlja realnost. Tada nisam mogla da budem sasvim sigurna da ćemo uz sve rizike, od kojih mnoge nije bilo moguće predvideti, uspeti da ostvarimo planirano.
Pored toga, u svojoj karijeri smatram značajnim to što drugi mandat zaredom predsedavam Stalnom konferencijom gradova i opština, asocijacijom svih lokalnih samouprava u Srbiji.
Tradicija njenog postojanja i uticaja na rad lokalnih samouprava duga je više od 60 godina. Za to vreme omogućila je uspešno povezivanje lokalnih samouprava s višim nivoima vlasti, s jedne strane, i građanima s druge strane.
Na osnovu predsedavanja Konferencijom postala sam i kopredsedavajuća regionalnom asocijacijom lokalnih samouprava Jugoistočne Evrope, što je i svojevrsna potvrda dobrog rada lokalne samouprave u mom gradu.
Da li je teško biti uspešna žena, pa još u Srbiji punoj predrasuda, je li to za karijeru prednost ili mana?
To što sam žena ne smatram ni da je mana niti prednost, nego okolnost u kojoj je potrebno pronaći mudar način da, uzimajući u obzir vreme i okruženje, stigneš do zadatog cilja.
Šta za vas znači biti uspešna i jaka žena?
Jake su sve one žene koje imaju hrabrosti da se suoče sa životnim problemima, da ne traže izgovore nego rešenja. Shodno tome, sve žene koje se suoče s problemima i reše ih, jesu jake i uspešne.
Koje je vaša mera uspeha?
Moja mera uspeha jeste da prevazilazim sebe. Svako od nas ima drugačije poglede na svet, životne okolnosti, očekivanja… I otuda mi se čini ispravnim da se merim sama sa sobom. Svaki dan kada proširim svoja znanja ili savladam nove veštine, prevaziđem strah ili ostvarim zamisao, razlog je da se osećam uspešno.
Šta biste poručili mladima?
Mladima bih poručila da sanjaju i da ostvaruju svoje snove. Smatram da je u životu važno znati šta nas čini srećnima, zadati sebi neki cilj i uporno i borbeno raditi na njegovom ostvarenju. To čoveka oslobađa i motiviše da postavi nove ciljeve odnosno da nastavi da živi svoje snove.
Tekst: Milica Prelević
Izvor: Lepa&Srećna
