Bebe obično glasno spavaju i to je normalno, ali neki znaci mogu da pokažu i da je vreme da posetite pedijatra i sprečite druge probleme.
Novorođenče često diše bučno, posebno kada spava. Ovo može zvučati kao hrkanje i u većini slučajeva nisu znak nečeg opasnog, ali postoje situacije i u kojima roditelji treba da reaguju.
Nosni prolazi novorođenčeta su veoma mali, tako da i mala suvoća ili višak sekreta u nosu može da izazove hrkanje ili bučno disanje. Ponekad, ono što zvuči kao hrkanje je samo normalno disanje novorođenčeta. Kako rastu, disanje obično postaje tiše.
Međutim, ako vaša beba počne da hrče, a ima i druge simptome, poželećete da se uverite da ti zvuci ne ukazuju na nešto ozbiljno. Evo koji su mogući uzroci hrkanja kod beba:
Začepljen nos
Bebe koje hrču jednostavno često imaju začepljen nosi. Ako je to slučaj, trebalo bi da ga očistite i sve što bebi smeta otklonite fiziološkim rastvorom. Kako beba raste, veličina njenih nozdrva s epovećava, a problem sa hrkanjem se obično smanjuje.
Međutim, hrkanje povremeno može da ukaže i na ozbiljan problem. Ako se nastavi i pogorša nakon ispiranja fiziološkim rastvorom, možda bi i najbolje bilo da zvuk hrkanja snimite i da ga pustite pedijatru kada odvedete bebu na pregled.
Drugi uzroci hrkanja
Glasno hrkanje može da bude znak brojnih stvari, uključujući uvećanje krajnika, adenoida, devijaciju septuma ili čak apneju u snu.
Devijacija septuma nije retkost u prvim danima bebinog života, javlja se čak u 20 odsto novorođenčadi. Apneja u snu je ređa pojava, i nju iskusi otprilike 1 do 3 odsto dece, a veće su šanse da se primeti kod dece uzrasta 3 do 6 godina.
Dete koje hrče, slabo jede ili ne dobija na težini može imati značajne probleme sa ustima, grlom, plućima i srcem. Treba se posavetovati sa lekarom, posebno u toku prve godine jer se tada problemi najčešće i razviju.
Laringomalacija
Hrkanje kod beba može da bude i znak laringomalacije. Ovo stanje uzrokuje omekšavanje tkiva govornog aparata, odnosno larinksa. Struktura larinksa je deformisana i fleksibilna, što uzrokuje da tkiva padaju preko otvora disajnih puteva i delimično ga blokiraju.
Ovo stanje obično nestaje samo od sebe od 18. do 20. meseca i nije potrebno nikakvo lečenje. Za bebe sa teškom laringomalacijom koje imaju problem sa disanjem i ishranom, može da se radi i operacija kako bi se oslobodile problema, ali su ove situacije izuzetno retke.
Posledice hrkanja i nepravilnog sna na bebu
Bebe koje hrču mogu da imaju i problem sa snom jer će se često buditi zbog blokiranih disajnih puteva. To može da im izazove i dodatne probleme.
Nedostatak sna može da bude štetan za rast i razvoj, a može se povezati i sa:
-Slab napredak u težini.
-Ponašanje koje liči na poremećaj pažnje (ADHD).
-Mokrenje u krevt.
-Noćni strahovi.
-Gojaznost.
Deca sa ovim simptomima treba da posete pedijatra obavezno:
-Problemi sa noćnim spavanjem.
-Otežano disanje tokom dana.
-Teško jede i slabo dobija na težini.
-Hrkanje sa dugim pauzama (više od deset sekundi) između udisaja.
