Zašto dete hoda na prstima i da li je to “normalno” ili znak ozbiljnog, čak i opasnog stanja?
Često se roditelji obraćaju ortopedima sa pitanjem zašto njihova deca ne gaze celim stopalom, već hodaju praktično na prstima. Traumatolog-ortoped, ruska doktorka Alena Dimitrijeva je rekla da ovo nije uvek znak da nešto nije u redu. Takozvano “prolazno” hodanje na prstima često se javlja kod dece od godinu i po do dve i vremenom potpuno nestaje.
Obično dete počinje da hoda oslanjajući se na celo stopalo, ali nakon oko šest meseci pokušava da stane na prste. Ovo se češće dešava kada je uzbuđeno, srećno ili pokušava da dobije nešto.
Međutim, ponekad deca konstantno hodaju na prstima. U ogromnoj većini slučajeva, lekari ne pronalaze uzrok ove pojave, a roditelji najčešće veruju da je to zato što imaju skraćenu Ahilovu tetivu. Zapravo, skraćivanje Ahilove tetive nije ono što dovodi do toga da dete hoda na prstima, već takav hod dovodi do toga da tetiva postaje kraća.
U 9 od 10 slučajeva, deci koja se ne kreću “normalno” dijagnostikuje se idiopatsko hodanje na prstima. Ovo je često način na koji mališani sa emocionalnim problemima hodaju. Međutim, tačna dijagnoza se daje tek kada se isključe drugi, opasniji uzroci ove pojave.
Kod neke dece, idiopatsko hodanje na prstima prolazi samo od sebe tokom vremena, dok kod druge ne. Lečenje zavisi od starosti, komorbiditeta i toga koliko su Ahilova tetiva i triceps kratki. Tretmani koji se koriste kod ovog problema su istezanje, aktivne tehnike (vežbe koje dete izvodi) i pasivne (koje izvode ručno roditelji).
Važna dijagnostika
Da bi se postavila dijagnoza idiopatskog hodanja na prstima, važno je da se prvo isključe opasnija stanja. Da bi se to uradilo, dete mora da uradi:
ultrazvuk mozga i donjeg dela leđa;
MRI;
elektroneuromiografija, elektromiografija – pokazuje brzinu impulsa duž nerva;
test krvi za CPK (kreatin kinaza), ALT, AST, LDH (laktat dehidrogenaza).
Analize su ključne da bi se uspostavila tačna dijagnoza. Ako nivo CPK teži desetinama hiljada, obavezno posetite neurologa i ortopeda. Neurolog treba da isključi probleme sa mozgom, kičmenom moždinom, nervima i poremećajima autističnog spektra (ASD). Prema statistikama, do 40 odsto dece sa ASD ima neki oblik poremećaja hoda.
Uzroci “poremećaja” u hodu
Postoje i veoma retki razlozi za hodanje na prstima.
Urođena nerazvijenost mišića nogu – ovorezultira fiksnim položajem stopala.
Desmoidni tumor u mišićima nogu – ova neoplazma je benigna, ali u isto vreme ima veoma agresivan rast. Na bolest se može da se posumnja ako dete koje nije imalo tegobe (ni u prenatalnom periodu, ni tokom porođaja), nakon što je prohodalo, jednom nogom gazi na prstima, a stopalo mu je fiksirano (ne “krivi” se u stranu). Ponekad postoji zadebljanje mišića koje može da se oseti. Ukoliko primetite ove simptome, treba da se javite onkologu. .
Arteriovenska malformacija – javlja se kada se krvni sudovi u mišiču nepravilno formiraju, pa se “upletu” u klupko.
Važno! Ako dete samo povremeno stoji na prstima i ovako hoda ne više od 10 odsto vremena provedenog na nogama, nema razloga za brigu. Ali, postoje neke zabrinjavajuće situacije:
ako dete starije od 3 godine hoda na prstima;
ako dete stalno stoji na prstima;
ako dete ne hoda sa oba stopala na prstima, već samo jednom.
Ukoliko se primete ovi simptomi, trebalo bi se posavetovati sa ortopedom i pedijatrijskim neurologom.
Opasnosti
Opasni razlozi zbog kojih dete hoda na prstima razlikuju se u zavisnosti od situacija, stanja i “organa” koji su izazvala ovu pojavu.
Mozak – obično je reč o blagim oblicima cerebralne paralize. Ako dete ima komplikovanu anamnezu (prerano rođeno, imalo hipoksiju, razvilo se sa zakašnjenjem, počelo da hoda tek sa 2 godine, i to odmah na prstima), trebalo bi što pre posetiti dečijeg neurologai ortopeda. Isto važi i za decu kod kojih su u detinjstvu lekari konstatovali visok tonus u nogama, a ultrazvuk je pokazao proširene komore mozga.
Kičmena moždina – uzrok su urođene anomalije, poput lipoma kičmene moždine – benignog tumora koji se često nalazi u lumbalnoj regiji, ili takozvane kičmene kile (spina bifida) – nespajanja pršljenova. Tada se treba obratiti neurohirurzima.
Konekcija moždanih nerava i mišića – kičmena moždina je cev koja se sastoji od nerava i koja prolazi unutar pršljenova. Kada su nervi oštećeni na nekom nivou, to može da dovede do hodanja prstima. Češće su nasledne senzorno-motorne polineuropatije, uključujući “Charcot-Marie-Tooth” bolest, kod koje je hodanje na prstima jedan od simptoma. Međutim, češće se javlja deformitet stopala: stopalo se savija u visok luk, a prsti poprimaju obliku čekića.
Postoje i drugi nervni problemi
Na primer, sindrom fiksacije kičmene moždine, kada se čini da se spaja sa pršljenom. Kako dete raste, pršljenovi se rastežu i kičmena moždina je pod napetošću, što dovodi do poremećaja hoda. Ali pre svega, urološki poremećaji se pojavljuju kod dece sa ovim sindromom – dete iznenada počinje da nekontrolisano mokri. Ili ima smanjenu osetljivost u donjim ekstremitetima.
Problemi mogu da variraju od promena u samoj strukturi mišića ili poremećaja formiranja mišićnih proteina, pa sve do pojave tumora. Jedna od najtežih bolesti je Duchenneova miopatija (miodistrofija), u kojoj pacijent ima problem sa proteinom mišićnog tkiva. Od ovoga pate samo dečaci, često se bolest manifestuje u dobi od 2-4. godine upravo hodanjem na prstima. Drugi simptom je mentalna retardacija sa problemima u komunikaciji koje imaju znake nalik autizmu. Ali najvažniji simptom je brzi zamor. Detetu postaje teško da se penje uz stepenice, često se zaustavlja dok hoda.
