Hiljade žena marširale su u subotu do Vrhovnog suda u Vašingtonu, skupštine Teksasa i u gradovima širom SAD protestujući zbog sve većih državnih restrikcija na abortus i zalažući se za očuvanje ustavnog prava na tu proceduru.
Širom SAD juče je održano 660 demonstracija koje je, u velikoj meri, pokrenuo zakon Teksasa, kojim se zabranjuje abortus posle oko šest nedelja trudnoće. Mera, koja je stupila na snagu prošlog meseca, je najrestriktivnija u zemlji.
“Bez obzira gde živite, bez obzira gde ste, ovo je mračan trenutak”, rekla je okupljenim demonstrantima Aleksis Mekgil Džonson, predsednica organizacije Planirano roditeljstvo (Planned Parenthood) na skupu u Vašingtonu.
Njime se zabranjuje abortus ako se kod embriona utvrdi kucanje srca, što se obično događa oko šeste nedelje trudnoće, pre nego što mnoge žene i ustanove da su trudne, i ranije nego što se obavlja između 85 i 90% svih abortusa, kažu stručnjaci.
Zakon se oslanja na obične građane da sprovode zabranu, koja ne pravi izuzetak ni u slučajevima silovanja ili incesta, i nagrađuje ih sa najmanje 10.000 dolara ukoliko uspešno tuže nekoga ko je pomogao da se izvrši ilegalni abortus.
Neki od demonstranata kažu da će se zakon “obiti o glavu” zakonodavnim telima.
“Mislim da više ljudi veruje koliko je važno pružiti bezbedne abortuse ženama nego što naši zakonodavci uviđaju”, smatra 49-godišnja Andrea Roberts, direktorka jednog obdaništa u Ostinu.
“Abortirajte Abota”, pisalo je na nekoliko transparenata i majica na demonstracijama u Ostina.
Demonstranti u Vašingtonu marširali su ka Vrhovnom sudu dva dana pre novog zasedanja suda na kome će se razmotriti slučaj iz Misisipija, koji bi mogao da omogući sudu da ponište prava na abortus uspostavljena istorijskom presudom iz 1973. godine u slučaju “Rou protiv Vejda”.
Ako sud bude poništio taj presedan, pristup abortusu više neće biti zaštićen Ustsavom, zbog čega će države biti slobodne da brane, ograniče ili, pak, dozvole proceduru, bez ikakvih restrikcija.
Prvog dana septembra, odlukom 5 prema 4, sudije su već odbacile zahtev zdravstvenih institucija koje ženama pružaju usluge abortusa da blokiraju sporovođenje teksaškog zakona.
“To je surovo i svakako nije hrišćanski”, poručila je Kenija Martin iz neprofitne mreže Abortion Care hiljadama okupljenih demonstrantkinja u Vašingtonu.
“Idemo u pogrešnom smeru”, ocenila je 67-godišnja Keti Alen, istraživačica univerziteta iz Ročestera u Njujorku. “To je tiranija manjine.”
Oko dvadesetak pristalica abortusa se takođe pojavilo da bi iskazali podršku zakonima protiv abortusa.
“Želimo da pozovemo sve da poštuju život”, izjavio je Albert Stekaljn, 56-godišnji administrator iz Rokvila u Merilendu. “Dete u materici ne zaslužuje manje poštovanje i dostojanstvo od vas ili mene”, smatra on.
Na protestnom maršu i mitingu u Njujorku okupile su se hiljade demonstranata, među kojima su bile glumice Ejmi Šumer i Dženifer Lorens.
Aktivisti za prava na abortus i američki Sekretarijat za pravosuđe su se žalili na zakon Teksasa pred državnim i federalnim sudovima, navodeći da se njima krši ustavno pravo žena.
Federalni sudija u Ostinu u petak je saslušao zahtev Sekretarijata za pravosuđe da privremeno blokira zakon dok se njegova ustavnost preispituje.
Rou protiv Vejda
Sudski proces Rou protiv Vejda je sudski proces iz 1973. godine pred američkim Vrhovnim sudom, nakon kojeg je u SAD-u legalizovan pobačaj na zahtev iz bilo kog razloga do vremena trudnoće kada fetus može da preživi bez make (obično do 7. meseca).
Nakon 7. meseca pobačaj se dozvoljava, ako je ugrožen život majke. Ovaj sudski proces jedan je od najkontroverznijih u istoriji američkog.
Norma L. Mekorvi (pseudonim Džejn Rou) ostala je trudna 1969. godine. Prijatelji su je savetovali da izjavi da je silovana, jer bi u tom slučaju mogla da abortira.
Kako je taj predlog otpao jer nije bilo policijskog uviđaja, ona se obratila advokaticama Sari Vedington i Lindi Kofi koje su diplomirale na Univerzitetu u Teksasu da joj pomognu da abortira i tužila Vejda, okružnog tužioca Dalasa koji se protivio abortusu.
U to vreme pobačaj je bio zabranjen, osim u posebnim okolnostima. Slučaj je došao do američkog Vrhovnog suda, koji je dozvolio Normi Mekorvi da abortira. Sudije su glasale 7:2.
Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu da reguliđi u različitim periodima trudnoće:
– Tokom prva tri meseca savezne države ne mogu da zabrane abortus, već odluku o abortusu moraju da ostave trudnoj ženi.
– Tokom druga tri meseca države mogu da zabrane ili regulišu abortus, ukoliko je to potrebno radi očuvanja života trudnice.
– U poslednjem tromesečju trudnoće, države mogu da regulišu ili čak zabrane abortus u interesu očuvanja prenatalnog života, osim ako je abortus neophodan radi očuvanja života majke.
Norma ipak nije pobacila, nego je rodila živo dete i dala ga na usvajanje, ali je zakon ostao na snazi do današnjih dana.
Mekorvi je kasnije promenila mišljenje i zalagala se za promenu presude i tvrdila da abortus povređuje žene.
Preuzeto: kurir.rs
