Istraživači sa Univerziteta Hokaido u Japanu kreirali su molekularne robote koji mogu da koriste ponašanje rojeva za prenos i oslobađanje malih tereta.
Tehnologija bi mogla imati značajan potencijal kao mehanizam za isporuku lekova i može dovesti do raznih budućih nanotehnoloških medicinskih aplikacija. Ona je trenutno u povoju, ali ako istraživači mogu da nateraju da tehnika funkcioniše unutar tela, onda bi rojevi mikrorobota mogli da ostvare niz zadataka minimalno invazivno, od borbe protiv tumora, do isporuke lekova. Istraživanje obuhvata različite oblasti, od pomeranja predmeta do formiranje složenih struktura. Roj može da odgovori na situacije koje se razvijaju i da obavlja složene zadatke koji su daleko iznad mogućnosti jednog robota. Međutim, postizanje ovih tipova ponašanja rojeva na mikro nivou je mnogo izazovnije.
Ovi istraživači su napravili impresivan prvi korak koristeći mikrorobote koje su stvorili sa biološkim komponentama. To uključuje DNK koja je povezana sa mikrotubulama, komponentom citoskeleta koja ćelijama daje njihov oblik i strukturu. Istraživači su takođe uključili kinezin, motorni protein koji može da deluje na mikrotubule i da ih pomera, i u tom kontekstu protein obezbeđuje sredstvo za pogon. Takođe su uključili azobenzen, jedinjenje osetljivo na svetlost, kao sredstvo za kontrolu ponašanja. Osvetljavanje mikrorobota vidljivom svetlošću uzrokuje da azobenzen promeni strukturu, što dovodi do toga da DNK formira dvostruke niti, što izaziva rojenje.
Nasuprot tome, ovaj proces se može zaustaviti izlaganjem mikrorobota ultraljubičastom svetlu. Do sada su istraživači testirali mikrorobote u njihovoj sposobnosti da pomeraju teret, u ovom slučaju male polistirenske perle, i uspeli su da navedu robote da transportuju teret kao odgovor na svetlost. Rojevi su bili sposobni da pomeraju veće perle od pojedinačnih robota. U bliskoj budućnosti očekujemo da ćemo videti rojeve mikrorobota koji se koriste za isporuku lekova, sakupljanje zagađivača, uređaje za proizvodnju molekularne energije i uređaje za mikrodetekciju, rekao je Akira Kakugo, istraživač uključen u studiju.
Izvor: 24sedam
