Ljubav i pažnja koju poklanjamo detetu ogleda se pre svega kroz razumevanje detetovih potreba, a jedna od najjačih detetovih potreba je želja za osamostaljenjem. Već kada beba prvi put pridrži flašicu kojom ga hranimo ili uzme kašičicu i pokuša sebe da nahrani, primećujemo ovu detetovu jaku želju za samostalnošću i naše je samo da nastojimo da ga u tome podržimo.
Prva ustanova koja je primenila Montesori metodu je Školica Pitagora koja radi već 15 godina. Edukaciju za Montesori metod vaspitači sticali su u MCI ( London Montesori Centar ), a dva seminara za vaspitače, roditelje i defektologe na temu ove metode održala je Barbara Ajzak, edukator iz MCI. Plan je da se saradnja na tom nivou nastavi. U Srbiji danas postoji nekoliko predškolskih ustanova koje su usvojile ovaj program.
Osnovni principi metode su:
– dete poseduje UPIJAJUĆI UM od rođenja do 3 tj. 6 godina ,
– sva deca žele da uče,
– sva deca prolaze odgovarajuće faze u razvoju,
– postoje senzitivni periodi tj.periodi osetljivosti za određene funkcije (za red,za govor, hodanje, socijalne veštine) i treba ih prepoznati zato što okolina tada treba da podrži odgovarajuće funkcije,
– deca žele da budu nezavisna i samostalna,
Da bi se metod koristio kod kuće, roditelj mora poznavati suštinu filozofije tog učenja, nije dovoljno uzeti materijal i dati ga detetu da se igra. Osnovno je da svaki roditelj mora instinktivno “osetiti”svoje dete i njegove potrebe jer svako dete je posebno. Dete je ono koje vodi u Montesori učionici, a vaspitač ga prati, posmatra, prezentuje materijale i usmerava. Opservacija je gavni zadatak vaspitača a takođe i roditelja.
Kako roditelji da ispoštuju principe Montesori ?
1. Podsticati dete da istražuje okolinu jer ono tako uči) dodirom,mirisom ,…istraživanje putem čula)
2. Prepoznati periode “osetljivosti”(npr. kad se razvija hodanje dati mu slobodu da hoda)
3. Podsticati nezavisnost u učenju (ne ispravljati ga kad pogreši, ne prekidati dete i ne raditi”umesto njega”)
4. Pomoći detetu da uči” korak po korak “(sve što uči dete mora da usvoji postepeno -kako se sipa voda, koriste makaze i sl.ono što je odraslima uobičajena aktivnost za malo dete je vid učenja i treba mu pokazati polako prateći da li je pažljivo)
5. Podsticati koncentraciju (ne prekidati dete dok se igra, slaže na primer slagalicu, čita,…davati mu aktivnosti koje zahtevaju upotrebu motorike -manipulacije i čula )
6. Podsticati razvoj memorije
7. Podsticati razvoj govora
U skladu sa ovim principima kod kuće treba :
1. Prilagoditi prostor detetu (makar dečiju sobu , da mu budu blizu police, igračke, knjige, stvari koje nosi …mali nameštaj – bezbedno okruženje, prilagoditi lavabo u kupatilu malim “stepenikom”kako dete može samo prati ruke …)
2. Okolinu urediti tako da dete od ranih dana provodi veliki deo vremena blizu roditelja ili onih koji brinu o njemu. Dok mama obavlja kućne poslove, beba posmatra i sluša zvuke i glasove, dvogodišnje dete može da presipa testenine ,otvara i zatvara razne boce, tegle i slično, petogodišnje dete može da vadi suđe iz mašine i sl..
3. Omogućiti detetu slobodnu igru i istraživanje okoline , naravno uz nadzor i pokazivanje.To ne znači da dete radi “sve što hoće “već da može da pipne , isproba ili nauči da koristi nešto što nije opasno po njega samog.
4. Uključite dete u život porodice (raspremanje, ostavljanje stola.,kupovina). Mnogo je lakše tako početi, nego kasnije od njih tražiti da Vam pomognu, a da pre toga nisu postepeno uvežbavali ove svakodnevne , ali neophodne aktivnosti).
5. Posmatrajte svoje dete i prepoznajte njegove potrebe ( pored fizioloških i psihološke potreba da bude voljeno, prihvaćeno, poštovano kao ličnost)
6. Učite dete lepom ponašanju i budite sami dobar model
Koriste se specijalni materijali, edukacione tehnike i opservacija pokusavajuci da podrži prirodan razvoj deteta.
Dok klasican pristup uglavnom nudi detetu instrukcije “kako da uci”, ovaj metod se moze nazvati “ucenjem kroz rad (eksperiment i probanje)”. Rad sa decom je uglavnom individualan.
Evo nekoliko praktičnih primera kako se možete kod kuće igrati sa detetom, a da dete i ne primeti kako u stvari stiče znanja i izoštrava čula.
Seti se!”
Roditelj i dete naizmenično donose razne predmete iz prostorije i stavljaju ih u torbu. Broj predmeta je na početku mali a postepeno se povećava. Prvo roditelj daje instrukciju detetu da izvuče određeni predmet iz torbe navodeći mesto (prostornu relaciju) na kojem je taj predmet stajao – npr. “Pronađi predmet koji je stajao u fijoci.” (kašika). Zatim instukciju daje dete. Varijanta igre: Najpre roditelj zavlači ruku u torbu, hvata jedan predmet i govori mesto na kojem se taj predmet nalazio (u, na, pored, ispod, iznad, između, levo od, desno od…). Zadatak deteta je da pogodi o kojem predmetu je reč.
pamćenje, bogaćenje rečnika, prostorne relacije
“Slušaj, izbroj i donesi”
Roditelj i dete donose razne predmete iz prostorije i stavljaju ih na poslužavnik. Najpre roditelj daje zadatak detetu – “Stavi u korpu onoliko predmeta koliko puta čuješ pucketanje prstima (ili tapšanje ili kuckanje…). Zatim dete daje zadatak roditelju.
Moguće je i da se predmeti ne se stavljaju na poslužavnik nego dete iz prostorije donosi zadati broj predmeta.
“Bingo”
Roditelj i dete biraju 15 – 20 predmeta iz kuće i stavljaju ih na poslužavnik. Na papiriće se ispisuju slova (ili slovarica) kojima počinje naziv izabranih predmeta. Papirići se stavljaju u činiju a svi predmeti u neprovidnu torbu. Roditelj i dete izvlače po četiri papirića i drže ih u tajnosti. Najpre roditelj izvlači jedan predmet i predaje ga detetu. Ukoliko dete kod sebe ima papirić sa slovom na koje počinje naziv predmeta zadržava predmet. Ukoliko nema, predmet se vraća u torbu. Zatim dete izvlači jedan predmet i predaje ga roditelju. Pobednik je onaj učesnik koji prvi sakupi sve predmete čiji nazivi počinju na izvučena slova.
glasovna analiza reči, čulo dodira
“Na slovo na slovo”
Roditelj i dete biraju po tri predmeta iz kuće i stavljaju ih pojedinačno u neprovidnu torbu (kesu). U činiju se stavi nekoliko papirića na kojima su napisana slova (na početku velika štampana a zatim i mala štampana) . Važno je da su slova okrenuta na dole (da se ne vide). Najpre roditelj izvlači jednu ceduljicu. Zadatak je da u torbi opipavanjem pronađe predmet koji počinje na izvučeno slovo (ili se završavanja na to slovo ili u sebi sadrži to slovo) Zatim se uloge menjaju.
glasovna analiza, memorija, čulo dodira
Edukacija počinje od rođenja, a prve godine detetovog života su presudne za fizički i mentalni razvoj. Sloboda izbora u pažljivo pripremljenoj okolini privući će većinu dece. U Montesori učionici dete ima slobodu izbora velikog broja didaktičkih materijala raspoređenih po redu i oblastima ,a njegova prirodna radoznalost ga ,uz pomoć vaspitača ,vodi. Manuelne aktivnosti i učenje pomoću čula doprinose razvoju koncentracije i interesa za učenje. Materijali poseduju “kontrolu greške” pa dete može samo vežbati što mu daje dodatni osećaj zadovoljstva. Dete koje je prošlo period adaptacije (odvajanja od roditelja i privikavanje na Montesori vrtić) rado ulazi unutra, trenutno smišlja ili odabira šta će raditi (samostalno ili sa drugom decom) ili pak prihvata sugestije i predloge vaspitača koji ga upoznaje i uvodi u razne oblasti. Mešovita grupa po uzrastu ( 3-6) omogućava mu da razvije socijalne kontakte sa drugom decom (da razvije toleranciju ,da uči od starijih, pomaže mladjma …).Pravila ponašanja kao i maniri kojima se uči vremenom mu pomažu da se potpuno oseća nezavisnim i sigurnim u sebe. Naravno to je dug proces, a zadatak odraslih je da pažljivo opserviraju i uvažavaju individualnost svakog deteta i time se vode u procesu edukacije.
“Okrenimo se detetu kao svetioniku naše budućnosti” , Maria Montessori
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
