Morač je više nego dobrodošao zimi kao začin i element ishrane, jer se tada jede posebno mnogo pasulja, kupusa i druge kabaste hrane.
Ova hrana sadrži mnogo celuloze koja se teško vari i zato izaziva značajne tegobe u organima za varenje, a morač pomaže da je lakše svarimo.
Naziva se još i komorač, kopar, divlja mirođija (latinski: Foeniculum vulgare) i to je vrlo važna lekovita, aromatična, začinska, biljka. Liči na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cela biljka je jakog i prijatnog mirisa.
Morač je vrlo složenog hemijskog sastava. Nosilac lekovitosti je mirisno etarsko ulje. Osim etarskog ulja, u plodu morača ima belančevina, masnog ulja i šećera, zbog čega je morač vrlo hranljiv. Sadrži posebno vitamin A, vitamin E, vitamin C, kao i mnoge vitamine B kompleksa.
Semenke morača sadrže brojne flavonoide antioksidanse, kao što su kempferol i kvercetin. Zato se plod morača samostalno ili s drugim lekovitim biljem sličnog dejstva u tradicionalnoj medicini koristi pre svega za lečenje organa za varenje i disanje i za jačanje apetita. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više morača. Morač ima i važnu profilaktičnu moć.
Preuzeto: Zdravahrana.com
