Većini roditelja je poznata situacija kada deci moraju da ponove nešto “sto puta” da bi ih poslušali. Sigurno je da nijedan roditelj ne uživa u tome što dete ne reaguje na rečenice poput “pokupi igračke”, “hajde, obuci se” i slično, već prosto nastavi da radi ono što je radilo.
Ali, šta da uradite da se to promeni? Prvo, pomenućemo šta ne treba da uradite jer je potpuno kontraproduktivno.
Recimo, ne treba da pokušavate da podmitite dete – “ako očistiš sobu, pustiću te da igraš igrice” jer će vam dete ubrzo i samo početi da traži da mu nešto date za svaku obavezu koju ispuni.
Ne treba ni da pokušavate da ga ubeđujete jer će mališan vrlo brzo shvatiti da ima moć nad vama, pa će se to ubeđivanje nastavljati unedogled.
Neće pomoći ni da urlate: “Čuješ li me?! Ovog trena ustani da počistiš sobu!” Ako stalno vičete da bi dete nešto uradilo, ono će se vremenom navići na to, pa ćete morati da vičete sve više da bi vas išta poslušalo.
Šta vam onda preostaje? Evo koje korake možete da preduzmete kako bi vas dete zapravo poslušalo, bez ponavljanja, ubeđivanja, podmićivanja i vikanja.
Pobrinite se da vas dete čuje
Dodirenite ga po ruci ili ramenu, čučnite kako biste mu bili u nivou lica i uspostavite kontakt očima. Recite mu šta treba da uradi i postavite neki vremenski okvir za to.
“Hoće li deset minuta biti dovoljno da to završiš?” ili “Hajde, igraj se još pet minuta pa idemo kući”.
Ako iznenada, bez ikakvog upozorenja prekinete dete u igri, vrlo verovatno ćete vas ignorisati ili protestovati, zato je ovo dobar način da ga pripremite na ono što sledi.
Ne govorite detetu šta da ne radi
Umesto toga, recite mu šta treba da uradi. Na primer, umesto “nemoj da vičeš”, mnogo ćete bolji rezultat postići rečenicom “govori malo tiše”.
Razmislite o svojoj komunikaciji
Važno je da sa detetom razgovarate tokom dana, da priča o tome kako vam je prošao dan, da zajedno sanjarite, odnosno da se vaša komunikacija ne svede samo na obaveze koje dete treba da ispuni. Kada sa njim uspostavite blizak odnos pun poverenje, dete neće morati da se opire svemu što kažete i da dokazuje svoju samostalnost.
Naravno, pri svemu je važno i da uzmete u obzir starost deteta – potpuno je suludo od jednogodišnjeg mališana zahtevati da sve igračke vrati na mesto, zar ne?
Pazite da nema previše zahteva
Ako stalno nešto zahtevate od deteta i naređujete mu, sasvim je logično da će ono preći u “odbrambeni režim” odnosno da će se buniti, piše na sajtu ruskog Psihoterapijskog centra “Alvian”. Uz stalne zahteve, dete će vaš glas početi da doživljava kao neku pozadinsku buku, tj. neće obraćati mnogo pažnje na ono što govorite.
Ako baš ništa od ovoga ne pomogne, možda bi bilo dobro da se obratite dečjem psihologu, koji će vam pomoći da utvrdite zašto dete ne sluša vaša uputstva, i koji će vam dati dalje smernice kako da to promenite.
