Nije lako držati dijetu. Teško je odoleti ukusnoj, a kaloričnoj, hrani. Međutim, istraživanja pokazuju da konzumiranje previše kalorija slabi sposobnost razmišljanja i odlučivanja.
Novo istraživanje Terija Dejvidsona, direktora Američkog univerzitetskog centra za bihejvioralnu neurologiju (American University’s Center for Behavioral Neuroscience) ukazuje da ishrana koja uzrokuje gojaznost, bogata zasićenim mastima i rafinisanim šećerom, može da izazove promene u mozgu gojaznih osoba. Odnosno, mozak može stalno da traži nove količine ove hrane, što držanje dijete za skidanje kilograma čini još težom. „To je zatvoreni krug kojim se može objasniti zašto je tako teško pobediti gojaznost“, kaže Dejvidson.
Visokoenergetska ishrana, ona u kojoj se unosi više kalorija nego što je potrebno za rad organizma, može da bude korisna kod pacijenata koji se oporavljaju od bolesti, kao i u stresnim situacijama. Ali, da li se ovoj ishrani pribegava upravo zato što je ukusna?
Previše kalorija oštećuje krvno-moždanu barijeru
U istraživanju rađenom na miševima, jedna grupa je imala neograničen pristup niskomasnoj hrani, a druga neograničeni pristup visokoenergetskoj (masnoj, kaloričnoj) hrani. Visokoenergetska hrana bila je bogata zasićenim mastima koje naučnici dovode u vezu sa kardiovaskularnim bolestima i nekim vrstama raka. Ispitivan je hipokampus, deo mozga zadužen za učenje i pamćenje. Miševi koji su dobijali visokoenergetsku hranu imali su lošije rezultate na testu učenja i pamćenja. Kasnije su naučnici otkrili da su krvno-moždane barijere gojaznih miševa bile oštećene (kod miševa koji su jeli visokoenergetsku hranu, ali nisu bili gojazni, nije došlo do pomenutog oštećenja). Naučici to objašnjavaju činjenicom da su neki miševi, isto kao i neki ljudi, manje skloni visokoenergetskoj hrani.
Način života menja mozak
Ako bi se Dejvidsonovo istraživanje primenilo na ljude, to bi značilo da ishrana bogata zasićenim mastima i rafinisanim šećerom utiče na sposobnost hipokampusa da potisne neželjene misli, kao što su one o visokokaloričnoj hrani, što doprinosi tome da gojazne osobe jedu ovu hranu i ne mogu da se ograniče na razumne porcije.
„Ideja je da konzumiranje masne i visokokalorične hrane dovodi do toga da unosite sve veće količine, jer sistem koji bi to sprečio ne radi.“
Moguće je pobediti u ovoj neravnopravnoj borbi, smatraju stručnjaci, ali samo ako napravite trajne promene u načinu života, u pravcu zdravijeg načina življenja (ishrana zasnovana na voću i povrću, dovoljno fizičkog kretanja, tehnike za umanjivanje stresa). Teri Dejvidson kaže da bi se moglo pretpostaviti da promena načina života dovodi i do trajnih promena u mozgu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
