Želja mozga za energijom (kalorijama), a ne za slatkim ukusom, jeste glavno što dominira našom željom za šećerom (slatkišima), utvrdili su istraživači Univerziteta Jejl. Sladak ukus i nutritivna vrednost slatkog (tj. energija koju sadrži), registruju se u stratumu, a to je stari region mozga. Ljudi vole slatko prevashodno zato da bi se omogućilo da veliki ljudski mozak dobije dovoljno kalorija kako bi mogao da radi punom efikasnošću i to je urezano u naše mehanizme ponašanja. Ali, sada je utvrđeno da ljudski mozak reaguje na ukus i na količinu kalorija na dva potpuno različita načina, jer ima dve odvojene grupe neurona od kojih jedna prenosi signale slatkog ukusa, a druga signal količine energije. Ako mozgu omogućite da bira između namirnica sa prijatnim ukusom, ali bez energije, ili neprijatnim ukusom i sa mnogo energije, mozak će izabrati energiju. U eksperimentu sa miševima, davan im je šećer slatkog ukusa, ali bez kalorija, i šećer izmenjenog neprijatnog ukusa, ali koji sadrži energiju. Specijalnom tehnikom praćene su nervne putanje, pa su istraživači videli da se aktivirala nervna putanja mozga koja zahteva energiju. Zato su miševi jeli velike količine šećera užasnog ukusa, ali sa dosta kalorija.
A kad se velikoj količini kalorija koju sadrže šećer/slatkiši doda još i prijatan sladak ukus, eto razloga što šećer ima onu „fatalnu privlačnost“ koja nas tera da žudimo za slatkišima i kršimo pravila dijeta.
Preuzeto: Zdravahrana.com
