O kalorijama većina nas ima delimične informacije, ili one o kojima se najviše govori. Izdvojili smo nekoliko najčešćih pitanja koja ljudi postavljaju, zato što neke informacije o kalorijama nisu dovoljno naglašene ili ih teže možete pronaći.
Kako da odredim koliko kalorija mi je stvarno potrebno?
Zapravo, ne bi trebalo da razmišljate o tome, jer vaš digestivni trakt broji za vas. On ima kompleksan skup nerava dizajniran tako da vam stvara onaj osećaj u stomaku koji vam signalizira – “Nahrani me!”. Kad vam ne treba više hrane, ovi nervi vam ponovo pošalju signal kad ste siti. Baš kao što pluća znaju kada da dišete, vaš digestivni trakt zna kada treba da jedete.
Najvećim delom organizam funkcioniše prilično dobro, zbog čega ljudi manje-više jedu skoro istu količinu kalorija svakog dana. U proseku, žene troše oko 2.000 kalorija dnevno, a muškarci oko 2.500, iako ovi brojevi variraju od osobe do osobe, u zavisnosti od telesne mase i aktivnosti.
Nažalost, čini se da neke namirnice uspevaju da nadmudre ovaj sistem. Čokolada, na primer. Mi ne jedemo čokoladu zato što smo gladni, jedemo je zato što volimo njen ukus. Takođe, konzumiranje čokolade izaziva oslobađanje određenih supstanci u mozgu, izazivajući osećaj zadovoljstva. Dakle, čak i ako ste potpuno siti posle večere, možda još uvek želite komad čokolade, čisto radi zadovoljavanja ukusa, i upravo to nas često dovodi do preterivanja.
Da li treba da smanjim kalorije ako pokušavam da izgubim na težini?
Da biste izgubili na težini, potrebno je da unosite manje kalorija nego što trošite, ali ne morate to raditi na silu. Ako samo promenite vrstu ishrane, to će se dešavati manje ili više automatski. Evo nekoliko trikova koji vam mogu biti od pomoći.
Prvo, jedite hranu bogatu biljnim vlaknima. Vlakna produžuju osećaj sitosti i smanjuju potrebu za jelom – vaš organizam ‘misli’ da je jeo više nego što stvarno jeste. Vlakna takođe pomažu u normalizaciji probave i varenja i u čišćenju probavnog trakta. Najviše vlakana sadrži povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke poput pasulja, leblebije i sočiva.
Drugo, nezdrave masti, uključujući i rafinisana biljna ulja, svedite na minimum. Masti po gramu sadrže više kalorija u poređenju sa ugljenim hidratima ili proteinima. Kao zdraviju alternativu vam preporučujemo kokosovo ulje.
Treće, izbegavajte beli rafinisani šećer. Iako šećer nema ni blizu kalorija kao masti, šećer se nalazi u mnogim namirnicama. Krije se u skoro svim vrstama hrane i pića. Da li ste znali da čak 150 kalorija šećera vreba u običnoj čaši soka? Ako ipak koristite šećer onda vam kao zdraviju alternativu preporučujemo organski nerafinisani kokosov šećer.
Da li mi se kalorijske potrebe menjaju ako sam više ili manje aktivan/na?
Da, ali manje nego što mislite. Vaš mozak, mišići, srce, jetra, bubrezi i svaki drugi deo tela užurbano sagorevaju kalorije čak i dok spavate. Ove osnovne funkcije čine 60 do 75 odsto svih kalorija koje potrošite a još 10 odsto kalorija se sagoreva u procesu varenja hrane.
Fizička aktivnost čini samo 15 do 30 odsto našeg svakodnevnog sagorevanja kalorija. Dakle, ako ste iz nekog razloga iznenada sprečeni i niste u mogućnosti da se mnogo krećete, vaše kalorijske potrebe su u stvari samo neznatno promenjene.
Da li je bitno kada u toku dana unosimo kalorije?
Da, jeste. Ljudi koji preskaču doručak i unose kalorije kasnijem tokom dana imaju tendenciju da dobiju na težini više od ljudi koji doručkuju na vreme.
I da sumiramo na kraju, unos kalorija jeste bitan, ali je još bitnije kroz koju hranu ih unosite. Ako vodite računa da jedete redovno, ne preskačući obroke, kao i da ti obroci sadrže više od dobrog ukusa (da su puni hranljivih materija), slobodno možete prestati da brojite kalorije, vaš organizam to već radi za vas.
Preuzeto: Zdravahrana.com
