Sigurno ste primetili da se, kada nam se nešto loše dešava, to često pripisuje stresu. “Sve je to posledica stresa”, čuvena je rečenica koju nema ko makar jednom nije izgovorio ili čuo.
U njoj i te kako postoji istina, jer stres, nervoza, ljutnja i bes mogu da se odraze na celokupno zdravlje i da pojačaju rizik od psihosomatskih bolesti. To, naravno, ne znači da bi simptome i signale koje nam um i telo šalju trebalo da ignorišemo.
Ruska psihoterapeutkinja Eva Andrejeva ističe da je psihičko stanje važan faktor koji utiče, kako na objektivne pokazatelje fizičkog stanja tela, tako i na subjektivnu procenu, odnosno na naše blagostanje.
U slučaju da neku negativnu emociju dugo doživljavamo, bez obzira na to da li su u pitanju strah, anksizosnost ili uzbuđenje, određeni hormoni počinju da se oslobađaju u telu i hormonski status se menja.
Negativne emocije aktiviraju simpatički nervni sistem, a to može dovesti do povećanja otkucaja srca, suženja krvnih sudova i povećanja krvnog pritiska.
Anksioznost i tahikardija
Na primer, osobe koje se suočavaju sa anksioznošću često se žale na tahikardiju. Osećaj ubrzanog rada srca se obično javlja kada je osoba u opasnosti, ima osećaj kao da mora da pobegne. Da biste to učinili, mišićima je potrebno više krvi, što znači da srce treba da poveća učestalost kontrakcija. Kada opasnost prođe, puls se vraća u normalu. Ovo fizičko stanje postoji još od praistorije kada su ljudi bežali od opasnosti, divljih životinja kako ne bi postali plen. Zbog napetosti dolazi do vazospazma, pritisak raste, puls se ubrzava. Anksiozost ovde nije uzrok bolesti, već samo pokazatelj kako se mentalno stanje može manifestovati na fizičko kroz razne senzacije.
Bolest kao posledica neprijatnih emocija
Najčešće psihosmatske bolesti koje nastaju kao uticaj neprijatnih emocija na fizičko zdravlje su kožna oboljenja, bolesti gastrointestinalnog trakta (najčešće čir na želucu), bolesti disajnih organa (astma), visok krvni pritisak, poišen rizik od bolesti srca, šećerna bolest, reumatske bolesti, alergijske reakcije, ginekološke bolesti (bolne menstruacije, spontani pobačaji) itd.
Najčešći okidači za psihosomatske bolesti su pojačan i konstantan stres, nezadovoljene potrebe, negativne misli, stalan osećaj krivice, ljutnja, bes, impulsivnost, traume, osećaj bespomoćnosti itd.
