Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard pozvala je evropske lidere na saradnju sa izabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom po pitanju carina, uz poziv da kupuju više američkih proizvoda, upozoravajući da trgovinski rat rizikuje da uništi globalni ekonomski rast.
U prvoj izjavi nakon Trampove pobede na izborima ona je poručila da EU “ne treba da uzvrati, već da pregovara“ sa novim šefom Bele kuće, koji je zapretio sveobuhvatnim carinama do 20 odsto na svu uvezenu robu, osim one iz Kine, za koju predviđa čak 60 odsto.
Lagardova je takođe upozorila da trgovinski rat ne bi bio ni u čijem interesu i da bi doveo do globalnog smanjenja BDP-a.
“Kako da Ameriku ponovo učinite velikom ako globalna potražnja opada?“, kazala je ona za Financial Times.
Trampova pobeda izazvala je zabrinutost među mnogim vladama EU zemalja i zvaničnicima u Briselu, koji se plaše da bi carine izbrisale veliki trgovinski suficit koji EU ima sa SAD i podstakle evropske proizvođače da prebace proizvodnju preko Atlantika.
Lagard je rekla da bi Evropa trebalo da se pozabavi drugim Trampovim mandatom “strategijom čekovne knjižice” u kojoj nudi kupovinu određenih stvari od Sjedinjenih Država, kao što su tečni prirodni gas (LNG) i naoružanje.
“Ovo je bolji scenario od čiste strategije odmazde, koja može da dovede do procesa međusobnog uzvraćanja u kome niko nije zaista pobednik“, rekla je predsednica ECB.
Evropska komisija, koja vodi trgovinsku politiku za 27 zemalja članica EU, još uvek razmatra kako bi odgovorila. Povećana kupovina američke izvozne robe, uključujući poljoprivredne proizvode, kao i LNG i oružja, su među opcijama koje se razmatraju, prema navodima zvaničnika uključenih u pripremu strategije, piše FT.
EU se takođe priprema da dozvoli američkim kompanijama da učestvuju u inicijativama za podršku zajedničkim nabavkama naoružanja novcem poreskih obveznika EU i da se bliže uskladi sa Belom kućom u njenoj trgovinskoj i spoljnoj politici prema Kini.
Inače Lagardova je ranije ove godine rekla da je drugi Trampov mandat “očigledna pretnja“ za Evropu, da bi za FT ove nedelje rekla da je taj njen komentar bio “vidovit”.
“Pogledajte samo debate koje vodimo u mnogim zemljama Evrope“, kazala je ona.
Njen kolega iz američkih Federalnih rezervi Džej Pauel pažljivo je izbegavao da se izjasni o Trampu, uprkos tome što je tokom prvog mandata Tramp tvitovao da je predsednik američke centralne banke verovatno veći neprijatelj američkoj ekonomiji od Kine.
Lagardova je rekla da se njeno razmišljanje kako da se treba nositi sa drugim Trampovim mandatom malo promenilo tokom 2024. godine, rekavši da je i na Evropi odgovornost da iskoristi rezultate izbora u SAD da podstakne preko potrebne promene u ekonomiji koja se muči da ostane kompetitivna sa rivalima.
“Sada je na nama — Evropljanima — da taj naš preteći stav transformišemo u izazov na koji moramo da odgovorimo“, rekla je predsednica ECB.
Iako je osporila tvrdnje da je Evropa u ekonomskoj krizi, trenutna situacija, po njoj, zahteva “veliko buđenje“.
Lagard se složila sa dijagnozom svog prethodnika Marija Dragija da je EU morala da preduzme drastične mere kako bi povratila svoju ekonomsku konkurentnost, nakon što se poslednjih decenija mučila da održi korak sa SAD.
“Evropa zaostaje. Ali ne bih rekla da Evropa ne može da uhvati korak“, rekla je ona.
Ekonomisti veruju da bi Trampova pretnja da će uvesti značajne carine na kineski izvoz u SAD mogla da navede proizvođače iz te zemlje da preplave evropska tržišta svojim proizvodima, što bi dodatno ugrozilo evropsku konkurentnost.
Damping jeftinih proizvoda bi pogoršao tenzije između EU i Kine, jednog od njenih glavnih trgovinskih partnera, i izvršio dodatni pritisak na kontinent opterećen ekonomskom stagnacijom od izbijanja pandemije 2020, upozorava FT.
Predsednica ECB je rekla da kreatori politike moraju pažljivo da prate takav “scenario preusmeravanja“ kineske robe. Tokom svoje kampanje, Tramp je zapretio da će uvesti carinu od 60 odsto na sav uvoz iz Kine.
Takođe je u ponedeljak uveče rekao da će nametnuti 10 odsto carine Pekingu još prvog dana na funkciji, u znak odmazde što Kina čini premalo na suzbijanju proizvodnje supstanci koje se koriste za proizvodnju sintetičke droge fentanila.
Za to vreme Lagard je pozvala Evropu da se umesto na Trampovu kampanjsku retoriku fokusira na detalje njegovih dosadašnjih predloga, rekavši da je interesantno to što je predložio uvođenje carina između 10 i 20 odsto na uvoz koji nije iz Kine.
“Činjenica da je izneo raspon znači da je otvoren za diskusiju“, rekla je ona, dodajući da je to stvorilo priliku da “sednemo za sto i vidimo kako možemo da radimo zajedno“.
Iako Lagard smatra da je prerano za procenu implikacija američkih carina na inflaciju u evrozoni, sveukupno gledajući, ona je smatra da je do sada efekat bio malo uvećanje neto inflacije u kratkom roku. Uz to je ukazala na verovatno smanjenje ekonomske aktivnosti i promene kursa stranih valuta.
“Ali možete se raspravljati na oba strane. Zavisi koje su tarife, na šta se primenjuju i u kom vremenskom periodu“, dodala je ona.
Za Evropu, stav nove Trampove administracije o trgovini i transatlantskoj saradnji bio je “akcelerator reseta” koji je potreban EU, smatra Lagard.
Ona je izdvojila dugogodišnju ideju da se stvori jedinstveno tržište kapitala u Evropi, takozvana unija tržišta kapitala, i pozvala EU da brzo krene sa tim projektom. Tu ideju je prvi put predložila Evropska komisija pod Žan Klod Junkerom 2014. godine, ali je do sada kočila opozicija u mnogim državama članicama.
“Nisam videla toliki nivo razumevanja i uzbuđenja kao sada“, rekla je Lagard.
Ona je pozvala da se nadzor tržišta kapitala premesti sa 27 nacionalnih organa EU na Evropsku upravu za hartije od vrednosti i tržišta.
“Trebalo bi da imamo jednog jedinog supervizora koji funkcioniše kao Komisija za hartije od vrednosti i berze“, rekla je Lagardova, misleći na američko nadzorno telo tržišta kapitala.
