Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja, a javlja se tri puta češće kod ženske populacije, s tim što 10 odsto ljudske populacije pati od nje.
Simptomi nastanka migrena
Simptomi koji upućuju na nastanak migrene su ispadi u vidnom polju ili ređe neki drugi neurološki simptomi (smetnje koncentracije, izgovaranja ili trnjenje jedne polovine lica i tela) mučnina, povraćanje, i mnogobrojne reakcije autonomnog nervnog sistema. Ono što razlikuje migrenoznu glavobolju od ostalih vrsta jeste to da oko 15 odsto osoba koji pate od ove bolesti, osete prolazne vizuelne, senzorne, govorne ili motorne poremećaje.
Ovi poremećaji su okarakterizovani jednom rečju: aura. Aura signalizira brzi nastanak glavobolje, ubrzo nakon pomenutih simptoma. Ova vrsta glavobolje se najčešće javlja u jednom delu glave sa pulsirajućim bolom koji traje od 4 do 72 časa.
Krivac za pojavu migrene
Krivicu nastanka migrene možemo pripisati mnogobrojnim faktorima genetske prirode kao i faktorima životne sredina. U više od 60 odsto slučajeva, migrena je nasledno oboljenje. Međutim, migrenu može da uzrokuje i određen nivo hormona u krvi. Značajnu ulogu u nastanku migrene ima i pubertet kada ova bolest najčešće počinje.
Iako nauka nije u potpunosti razjasnila sve patofiziološke mehanizme migrene, smatra se da neurovaskularni poremećaji bivaju glavni uzrok za njen nastanak. Glavna teorija nastanka migrene se ogleda u činjenici da povećana razdražljivost moždane kore i abnormalna kontrola bola neurona u jezgru moždanog stabla, doprinose pojavi migrene.
Migrena je dobroćudna glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja i koja nije simptom drugih obolenja. Migrenu takođe, karakteriše potpuno odsustvo simptoma između dva napada. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Veoma retki su slučajevi kada se migrena javlja prvi put nakon pedesete godine života.
Uzroci
Migrene mogu biti izazvane raznim takozvanim okidačima (stres, menstrualni ciklus, pojedine vrste hrane i pića, mikro i makroklimatske promene, itd.). Okidači se mogu javiti i dan pre nastanka pomenutih simptoma. Mnogi autori napominju tip ličnosti kao jedan od uzroka nastanka migrene (mada ovo nije pravilo). Na primer, veće su šanse da se migrene jave kod posebno ambicioznih, temperamentnih ili inteligentnih osoba, nego kod onih pasivnijih i opuštenijih.
Stres kao uzrok migrene je često prisutan faktor u istraživanjima. Naime, dokazano je da migrena koja se javlja za vreme vikenda (opuštanja) nastaje mahom zbog pojedinih podsvesnih obaveza. Stresni mehanizam može da bude i glad i premor.
Vremenske promene su definitivno jedni od uzročnika koji pogoduju nastanku migrene. Posebno se ističe sparno i vlažno vreme, odnosno promena pritiska.
Nivo hormona u krvi je takođe jedan od mogućih uzroka migrene. Ovaj bol se javlja kod žena, češće, u periodu menstruacije, menopauze, trudnoće ili za vreme upotrebe oralne kontracepcije. Hormonski uticaji su posebno značajni kod migrena bez aure. Takođe, migrenski napadi se skoro nikad ne javljaju u drugom i trećem trimestru.
Namirnice, kao što su čokolada, sirevi, kafa, alkohol i nagle promene nivoa šećera u krvi pogoduju nastanku migrenske glavobolje. Upotreba duvana – dokazan uzročnik nastanka napada migrene.
Okidački mehanizmi kao što je nedovoljno odmaranje, nedostatak sna, prekomereno gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi su veoma pogodno tlo za nastanak migrenskih napada.
