Pre nego što se nasmejete, zamislite se i zapitajte, da li je svima smešno golicanje? Bila sam kod prijateljice na večeri, kada sam njena ćerku čula kako vrišti iz druge sobe. Pitala sam je da li joj je dobro, na šta je ona odgovorila kako se ona smeje, a ne plače, jer se igra sa tatom i golicaju se. Kada sam je pitala da li je sigurna da se njoj to sviđa, odgovorila je: “Da, zašto?” vidno zabrinuta.
Onda sam joj i objasnila. To što se neka deca smeju dok ih golicate, ne znači nužno i da uživaju u tome. S obzirom na to da se oslanjamo samo na njihove izraze lica za vreme smejanja, a ne vidimo šta se stvarno dešava i kako zapravo utičemo na njih, moguće je da dođe do toga da ih golicamo, nesvesni da im tako nešto ne odgovara.
Članak iz New York Times-a govori detaljnije o tome, jer, kako je biologičar Ričard Aleksander objasnio, tanka je linija između smeha i suza. Kako kod odraslih, tako i kod dece. Samo što je teško razaznati kada će se ta linija preći. Gledajući dalje u istoriji, mnoge kulture su koristile golicanje kako bi prouzrokovale bol. Jedan od primera je Han dinastija u Kini, koja je golicanjem zapravo mučila i kažnjavala stanovnike, koji su grešili, ne ostavljajući pritom vidan trag mučenja. U antičkom Rimu, prestupnici su bili vezani dok su im stopala bila u soli, a koze bi im lizale stopala kako bi ih na taj način mučile. Sličan scenario mučenja bio je i sa jevrejskim zarobljenicima, gde su ih mučili golicanjem perima po stopalima.
Međutim, danas se čini da smo to nekako zamenili sa užitkom i da ne vidimo tamnu stranu toga. Ipak, moguće je da se dešava jednak efekat kao i sa klovnovima. Samo zato što su većini ljudi smešni, ne znači da nekima ne izazivaju strah. Uprkos tome što može biti zabavno, golicanje decu ostavlja bespomoćnima i može im izazvati osećaj neugodnosti i straha, jer ste u poziciji da upravljate situacijom, ostavljajući ih prepuštenima vama.
Često se i dečiji bunt i poziv na prestanak golicanja ne shvata ozbiljno pa se nastavlja zabava za roditelje, uprkos tome što deci ne odgovara. Sličan je slučaj i sa braćom i sestrama koji će izazivati jedno drugo i onda reći: “Nemoj biti beba pa plakati” nastavljujući nesvesno mučenje brata ili sestre.
Čak i kada se kaže: ”Prestani” dobije se odgovor: “Pa ne radim ti ništa, samo te golicam” jer se smatra da je to maksimum zabave i užitka. Ali potrebno je shvatiti da nije. Psihoterapeutkinja Trejsi Lamperti objašnjava kako čak i seksualni nasilnici koriste golicanje kao jednu od metoda mučenja.
Naravno, niko od nas ne želi sada da pravi dramu oko bezazlenog golicanja unutar porodice ili među prijateljima ili partnerima, ali shvatite to ovako – Ako dete kaže: “Ne” to znači ne. Bez obzira na to deluje li kao da se zabavlja, moguće je da mu je neprijatno i zato treba da prestanete odmah.
Najbolje je pratiti govor tela deteta i po mogućnosti ne golicati dete koje još uvek nema sposobnost govora. A kada poželite da ga golicate, pitajte ga. U trenutku kada kaže da prestanete, uradite to odmah. Jedino tako će biti zabavno i vama i njemu.
Preuzeto: Yumama.com
